Čirevi želuca i dvanaestopalačnog creva: Uzroci, simptomi i mogućnosti lečenja

Čirevi želuca i dvanaestopalačnog creva (duodenum) predstavljaju gubitak tkiva na unutrašnjoj površini ovih organa, nastao pod uticajem želudačne kiseline i digestivnih enzima. Ovo stanje može dovesti do produbljivanja oštećenja tkiva pod dejstvom kiseline i digestivnih tečnosti, što uzrokuje rane i upalu. Čirevi su bolest organa za varenje koja je rasprostranjena širom sveta i može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Koji su uzroci čira?

Najčešći uzrok čireva želuca i duodenuma je bakterijska infekcija pod nazivom Helicobacter pylori. Drugi važan faktor je redovna upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), posebno aspirina i različitih lekova za reumu tokom dužeg vremenskog perioda. Genetska predispozicija, hronični stres, lekovi slični kortizonu, pušenje, navika konzumiranja alkohola, preterana upotreba kofeina (na primer kafa) i faktori iz okoline takođe mogu doprineti nastanku čira. Međutim, uticaj ovih faktora može varirati od osobe do osobe.

U kojim godinama i kod koga se čir najčešće javlja?

Čirevi se mogu razviti u bilo kom uzrastu, ali su duodenalni čirevi najčešći u uzrastu od 30 do 50 godina i češće se javljaju kod muškaraca. Nasuprot tome, čirevi želuca su češći u starijem dobu, naročito kod žena starijih od 60 godina. Prema različitim studijama, procenat osoba kojima je u nekom trenutku dijagnostikovan čir u populaciji varira između 2% i 6%. Duodenalni čirevi su češći od čireva želuca.

Koji su simptomi čira?

Osnovni simptom čira želuca i dvanaestopalačnog creva je najčešće osećaj pečenja ili grickanja u gornjem delu stomaka. Ovaj bol se obično pojačava kada je osoba gladna, može se javiti između obroka ili noću i može biti toliko jak da budi pacijenta iz sna. Bol se može ublažiti nakon jela ili uzimanja antacida. Kod osoba sa čirem ređe se mogu javiti mučnina, povraćanje, smanjen apetit i nevoljni gubitak telesne mase. Posebno je tipično za čir da se bol smanji nakon povraćanja. U određenim periodima (na primer u proleće i jesen) može doći do pojačanja tegoba.

Koje su ozbiljne posledice čira?

Krvarenje: Najčešći uzrok krvarenja iz gornjeg dela digestivnog sistema su čirevi. Krvarenje može biti prvi simptom kod osoba kod kojih čir nije ranije dijagnostikovan. Izlučivanje tamno braon ili crne (katranaste) stolice ili povraćanje u obliku "taloga od kafe" smatra se važnim upozoravajućim znakom. U slučajevima iznenadne slabosti, hladnog znojenja takođe treba posumnjati na krvarenje. Kada se ovi simptomi pojave, potrebno je odmah se obratiti zdravstvenoj ustanovi.

Perforacija (probijanje): Ako čir prodre kroz zid želuca ili duodenuma, želudačna kiselina i digestivni enzimi mogu iscuriti u trbušnu duplju i izazvati iznenadan i jak bol u stomaku. Trbušni mišići postaju ukočeni i osoba ima poteškoće sa pokretima. Ovo je životno ugrožavajuće stanje koje zahteva hitnu hiruršku intervenciju.

Opstrukcija: Posebno kod ozbiljnih čireva u predelu pilorusa, na izlazu iz želuca ili duodenuma, može doći do suženja pa čak i opstrukcije usled otoka tkiva ili dugotrajnog stvaranja ožiljaka. U tom slučaju hrana i tečnost ne mogu napustiti želudac, pacijent često i obilno povraća. Može doći do pothranjenosti i brzog gubitka telesne mase. U ovakvim slučajevima potrebna je brza dijagnoza i hirurška intervencija.

Koje metode se koriste za dijagnozu čira?

Za postavljanje dijagnoze kod pacijenata kod kojih se sumnja na čir, važni su detaljna medicinska anamneza i fizički pregled. Međutim, fizički pregled ili ultrazvuk obično ne daju specifične nalaze za čir. U praksi se često preporučuje isprobavanje lekova koji smanjuju želudačnu kiselinu i praćenje da li dolazi do poboljšanja simptoma. Konačna dijagnoza se postavlja gornjom endoskopijom digestivnog sistema (ezofagogastroduodenoskopija). Endoskopijom se direktno vizualizuju jednjak, želudac i duodenum, a po potrebi se uzimaju biopsije sa sumnjivih mesta. Iako se može uraditi i radiografija želuca i duodenuma sa barijumom, danas se češće koristi endoskopija.

Koje metode su efikasne u lečenju čira?

Terapija lekovima:

Glavna opcija u savremenom lečenju su lekovi koji smanjuju proizvodnju želudačne kiseline, inhibitori protonske pumpe (omeprazol, lansoprazol i dr.) i blokatori H2 receptora (ranitidin, famotidin, nizatidin i sl.). Ovi lekovi podržavaju zarastanje čira i otklanjaju tegobe. Ako je otkrivena infekcija Helicobacter pylori, važno je njeno iskorenjivanje odgovarajućim antibioticima. Trajanje i kombinacija terapije zavise od mesta i veličine čira, kao i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.

Hirurška intervencija:

Većina čireva uspešno zarasta uz terapiju lekovima. Međutim, ako se razviju komplikacije kao što su krvarenje, perforacija ili opstrukcija, ili ako čir ne zarasta uprkos terapiji lekovima, može biti potrebna hirurška intervencija.

Ishrana i način života:

Ranije su pacijentima sa čirem preporučivane stroge dijete; međutim, danas se zna da posebna dijeta nema direktan uticaj na zarastanje čira. Dovoljno je da osoba obrati pažnju na namirnice koje joj pogoršavaju tegobe i da ih ograniči. Takođe, prestanak pušenja se preporučuje jer pušenje usporava zarastanje čira. Izbegavanje alkohola i nepotrebne upotrebe lekova (posebno aspirina i NSAIL) takođe je važno u lečenju čira.

Smanjenje faktora stresa, redovna i zdrava ishrana, dovoljno sna i druge mere koje podržavaju opšte zdravlje pozitivno utiču na proces zarastanja čira.

Odnos između Helicobacter pylori i čira

Helicobacter pylori je osnovni uzrok većine slučajeva čira. Prevalencija ove bakterije je veoma visoka kod duodenalnih čireva. Ipak, kod nekih osoba ova bakterija postoji, a da se čir ne razvije; zato se smatra da ulogu imaju i genetski i drugi faktori iz okoline. Helicobacter pylori, osim čira, može izazvati i hronični gastritis, a neka istraživanja pokazuju da ova bakterija može donekle povećati rizik od raka želuca.

Često postavljana pitanja

1. Da li se čir potpuno izleči?

Većina čireva može biti potpuno izlečena odgovarajućom terapijom lekovima i, ako postoji bakterijska infekcija, odgovarajućim antibioticima. Ipak, važno je biti oprezan zbog rizika od ponovnog javljanja.

2. Kako se prenosi Helicobacter pylori?

Ova bakterija se najčešće prenosi sa osobe na osobu, oralnim putem ili u uslovima sa lošom higijenom.

3. Na šta treba obratiti pažnju da se čir ne ponovi?

Čak i nakon završetka terapije, treba izbegavati pušenje, nepotrebne analgetike i konzumaciju alkohola; treba se pridržavati pravila zdrave ishrane i higijene.

4. Koja je uloga dijete u lečenju čira?

Iako se ne preporučuje posebna dijeta za čir, osnovna preporuka je izbegavanje hrane koja izaziva tegobe kod pojedinca.

5. Da li krvarenje iz čira može ugroziti život?

Ozbiljna krvarenja mogu biti opasna po život. U slučaju crne stolice ili braon povraćanja, treba hitno potražiti lekarsku pomoć.

6. Koji lekovi izazivaju čir?

Aspirin, ibuprofen i drugi NSAIL analgetici povećavaju rizik od čira pri dugotrajnoj upotrebi.

7. Da li stres izaziva čir?

Stres sam po sebi nije uzrok čira; ali može olakšati nastanak čira povećanjem želudačne kiseline ili slabljenjem imunog sistema.

8. Koji je najupečatljiviji simptom čira?

Najčešće je to osećaj pečenja ili grickanja u gornjem delu stomaka, naročito kada je osoba gladna.

9. Da li se Helicobacter pylori uvek leči kada se otkrije?

Terapija se preporučuje kod pacijenata sa aktivnim čirem ili znacima hroničnog gastritisa.

10. Da li deca mogu imati čir?

Da, iako retko, čir se može javiti i kod dece. Ako postoje simptomi, obavezno se treba obratiti dečijem gastroenterologu.

11. Da li je endoskopija težak postupak?

Endoskopija je obično kratkotrajna, dobro podnošljiva procedura koja se najčešće izvodi uz sedative radi veće udobnosti.

12. Da li je potrebno doživotno uzimati lekove nakon lečenja čira?

Većina pacijenata ne zahteva lekove nakon završetka terapije. Međutim, ako faktori rizika (npr. upotreba NSAIL) i dalje postoje, može biti potrebna dugotrajna terapija prema preporuci lekara.

Izvori

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) – Peptic Ulcer Disease Factsheet

Američki koledž za gastroenterologiju – Smernice za dijagnozu i lečenje peptičkog ulkusa i infekcije H. pylori

Klinika Mayo – Peptički ulkus

Nacionalni institut za dijabetes, digestivne i bubrežne bolesti (NIDDK) – Definicija i činjenice o peptičkim ulkusima

Globalna studijska grupa za Helicobacter pylori – H. pylori i bolesti želuca

Američko gastroenterološko udruženje – Resursi za negu pacijenata sa ulkusnom bolešću