Sindrom fibromijalgije: Simptomi, uzroci i upravljanje
Шта је фибромијалгија?
Фибромијалгија је хронични и комплексни реуматизам меког ткива који се одликује дуготрајним, распрострањеним боловима у мишићима различитих делова тела. Ово стање није ограничено само на физички бол; умор, поремећаји сна, ментална магловитост и емоционалне осцилације такође могу пратити клиничку слику. Учесталост се разликује у различитим популацијама широм света, али се јавља код малог процента одраслих и посебно је чешћа међу женама. Иако тачан узрок фибромијалгије још увек није разјашњен, сматра се да настанак болести представља интеракцију генетских и еколошких фактора.
Шта је фибромијалгијски синдром?
Фибромијалгија је хронични здравствени проблем који се препознаје по распрострањеном болу у мишићима и костима, повећаној осетљивости у одређеним деловима тела и општим симптомима исцрпљености. Симптоми овог синдрома су углавном субјективни; односно, не могу се директно показати лабораторијским тестовима. Због тога се болест често може помешати са другим поремећајима и дијагноза може бити одложена.
Који су могући узроци фибромијалгије?
Један јединствен узрок фибромијалгије није утврђен; међутим, бројна истраживања су идентификовала неке факторе ризика:
Преживљене инфекције: Након неких вирусних или бактеријских инфекција, примећено је да се може развити фибромијалгија.
Генетска предиспозиција: Сматра се да је ризик повећан код особа које у породици имају историју фибромијалгије.
Физичка и емоционална траума: Озбиљна повреда или интензиван психолошки стрес могу бити окидач за фибромијалгију.
Континуирани стрес: Дуготрајан стрес може утицати на хормонални систем и играти улогу у појави болести.
Особине личности: Фибромијалгија се чешће јавља код особа са осетљивом и перфекционистичком природом.
Неки теоретски ставови указују да мозак и нервни систем снижавају праг бола и постају осетљивији на бол. Ово може довести до тога да чак и стимулуси који иначе не изазивају бол временом постану непријатни.
Како се јављају напади фибромијалгије?
Ток болести може варирати од особе до особе. Понекад може доћи до појачаног бола (период напада). У тим периодима бол и умор се изражено погоршавају. Током напада може доћи и до појачаних тегоба као што су несаница, пробавни проблеми (на пример рефлукс), отицање и утрнулост у рукама и ногама.
Који су симптоми фибромијалгије?
Најосновнији симптом фибромијалгије је распрострањен и дуготрајан бол у мишићима. Међутим, болест често не узрокује само бол. Остали чести симптоми су:
Перзистентан или понављајући умор
Недовољан осећај одмора упркос сну
Главобоље
Депресивно расположење или анксиозност
Потешкоће са концентрацијом (често описано као „магла у мозгу“)
Болови у доњем делу стомака
Осећај отежаног дисања
Зујање у ушима
Брзо замарање током вежбања
Код фибромијалгије се може развити осетљивост на притисак у деловима тела који су некада били важни за дијагнозу и називани „осетљиве тачке“ (на пример, задњи део главе, рамена, кукови, колена и лактови). Данас се ове тачке не сматрају довољним за дијагнозу саме по себи.
Ко је у ризику од развоја фибромијалгије?
Ово обољење је чешће код жена него код мушкараца. Историја фибромијалгије у породици може повећати ризик. Такође, може се јавити заједно са неким аутоимуним болестима као што су лупус или реуматоидни артритис.
Како се поставља дијагноза фибромијалгије?
Основни критеријум за дијагнозу фибромијалгије је распрострањен бол у телу који траје најмање три месеца и не може се објаснити другим медицинским разлогом. Тренутно не постоји ниједан лабораторијски тест који специфично показује фибромијалгију. Лекари дијагнозу постављају искључивањем других могућих болести путем тестова као што су крвне анализе или снимања.
Управљање фибромијалгијом: шта се може учинити?
Терапијски приступ има за циљ контролу симптома и побољшање квалитета живота. Обично се заједно разматрају употреба лекова, промене начина живота и комплементарне терапије.
Фармаколошка терапија
Аналгетици: За благе болове лекар може препоручити једноставне аналгетике. За јак бол могу се краткорочно и контролисано користити јачи лекови.
Антидепресиви: Могу се користити како за смањење осетљивости на бол, тако и за управљање расположењем и поремећајима сна.
Антиепилептици: Посебно је показано да лекови као што су габапентин и прегабалин имају ефекат смањења бола преко нервног система. Ови лекови се морају користити искључиво под надзором лекара због могућих нежељених ефеката.
Комплементарни приступи и промене начина живота
Вишеструки приступи могу бити веома ефикасни у лечењу фибромијалгије:
Примена физикалне терапије и рехабилитације
Релаксационе технике као што су акупунктура, јога, медитација или масажа
Здрава и уравнотежена исхрана
Редовни, лагани али одрживи програми вежбања (на пример ходање, пливање, бициклизам)
Стварање одговарајућег окружења и навика за квалитетан сан
Програми вежбања и улога физичке активности
Вежбање је важан подржавајући фактор у лечењу фибромијалгије. Покрети прилагођени особи и извођени одговарајућим интензитетом јачају мишиће, повећавају издржљивост и доприносе смањењу бола и умора. Посебно се препоручују аеробне вежбе (ходање, бициклизам), лагане вежбе истезања и јачања. Треба почети са вежбама ниског интензитета и кратког трајања, а затим их постепено повећавати. Претерано вежбање може погоршати симптоме; стога је корисно добити стручну помоћ физиотерапеута.
Које мере се могу предузети ради превенције фибромијалгије?
Иако није познато како у потпуности спречити фибромијалгију, за очување квалитета живота и ублажавање симптома препоручују се следеће мере:
Развијање редовних и квалитетних навика спавања
Избегавање прекомерне употребе кофеина и стимулативних супстанци
Управљање стресом и коришћење техника опуштања
Примена здраве исхране
Редовно вежбање
Примена релаксационих метода као што су масажа или купке у топлој води
Одржавање друштвених односа и личних хобија
Којим стручњацима се треба обратити за фибромијалгију?
У управљању фибромијалгијом препоручује се мултидисциплинарни приступ, пре свега у областима реуматологије, физикалне медицине и рехабилитације. Подршка из области психијатрије и психологије може играти важну улогу у управљању симптомима. Од физиотерапеута и радних терапеута могу се добити препоруке за вежбе и кретање.
Често постављана питања
1. Шта је фибромијалгија, да ли је исто што и мишићни реуматизам?
Фибромијалгија је реуматизам меког ткива који се дефинише распрострањеним болом у мишићима, осетљивим тачкама и хроничним умором. Израз мишићни реуматизам је општији појам; фибромијалгија је специфична болест која припада овој групи.
2. Да ли је фибромијалгија смртоносна?
Не, фибромијалгија није смртоносна. Међутим, ако се не лечи, може озбиљно утицати на квалитет живота.
3. Да ли је фибромијалгија заразна?
Фибромијалгија није заразна болест. Генетска предиспозиција може повећати ризик, али се не преноси са особе на особу.
4. Ко је у ризику?
Жене, особе са породичном историјом фибромијалгије и они који имају неке реуматске/аутоимуне болести су у већем ризику.
5. Како се поставља дијагноза фибромијалгије?
Дијагноза се поставља на основу распрострањених болова који трају дуже од три месеца и симптома који се не могу открити лабораторијски, искључивањем других могућих болести.
6. Које се анализе раде код фибромијалгије?
Не постоји специфичан тест крви за фибромијалгију. Могу се радити неке анализе крви ради искључивања других болести.
7. Да ли лечење обезбеђује потпуно излечење?
Не постоји дефинитиван лек за фибромијалгију; међутим, одговарајући приступи омогућавају контролу симптома и побољшање квалитета живота.
8. Да ли је корисно бавити се вежбањем?
Da, redovno lagano i odgovarajuće vežbe pomažu u smanjenju bola i umora, kao i u poboljšanju opšteg zdravstvenog stanja.
9. Da li lekovi izazivaju zavisnost?
Većina korišćenih lekova, posebno analgetici, kada se koriste u kontrolisanim dozama i pod nadzorom lekara, imaju nizak rizik od zavisnosti.
10. Da li su alternativni tretmani efikasni?
Pokazano je da akupunktura, joga i masaža kod nekih pacijenata pružaju olakšanje; međutim, efekat ovih metoda može varirati od osobe do osobe.
11. Da li je moguće raditi ili se baviti sportom sa fibromijalgijom?
Većina pacijenata može uz odgovarajuću terapiju i podršku nastaviti sa poslom i svakodnevnim životom. Vežbe treba prilagoditi pojedincu.
12. Da li su problemi sa snom normalni i šta se može učiniti?
Kod fibromijalgije kvalitet sna je često narušen. Obratiti pažnju na higijenu sna i po potrebi potražiti podršku lekara može biti korisno.
13. Kod kog lekara treba ići zbog fibromijalgije?
Reumatolozi, specijalisti fizikalne medicine i rehabilitacije su glavne grane na koje se treba obratiti za dijagnozu i lečenje bolesti.
14. Da li je moguće sprečiti fibromijalgiju?
Iako nije poznat siguran način prevencije, zdrav način života, redovan san i upravljanje stresom mogu sprečiti pojavu ili napredovanje simptoma.
15. Da li fibromijalgija predstavlja rizik tokom trudnoće?
Obično ne predstavlja životno ugrožavajući rizik tokom trudnoće; međutim, tegobe poput bola i umora mogu se pojačati. Uz nadzor lekara mogu se obezbediti odgovarajuće podrške.
Izvori
Svetska zdravstvena organizacija (SZO)
Centri za kontrolu i prevenciju bolesti SAD (CDC)
Američki koledž za reumatologiju (ACR) – Fibromijalgija: Smernice za lečenje i upravljanje
Mayo klinika. "Fibromijalgija: Simptomi i uzroci."
Nacionalni institut za artritis, mišićno-skeletne i kožne bolesti (NIAMS). "Pregled fibromijalgije."
Evropska liga protiv reumatizma (EULAR) Preporuke za upravljanje fibromijalgijom.