Panični napad: Simptomi, uzroci i načini pružanja podrške

Шта је панични напад?

Панични напад је стање које се изненада јавља са интензивним страхом, анксиозношћу и телесним симптомима, и може негативно утицати на свакодневни живот особе. Током напада, особе често могу имати осећај као да имају срчани удар, паниче због страха од смрти или губитка контроле. Иако многи људи доживе панични напад једном или неколико пута у животу, када ови напади постану редовни и изазивају изражену анксиозност, говори се о дијагнози "паничног поремећаја".

Шта значи панични напад?

Панични поремећај и панични напад спадају међу честе поремећаје у психијатрији. Панични поремећај карактеришу понављајући, неочекивани панични напади који се јављају у непредвидиво време. Према дијагностичким критеријумима (DSM-5), панични напад се описује као талас интензивног страха и нелагодности који се појачава и достиже врхунац у року од неколико минута.

Код паничних напада често се истовремено јављају следећи физички и емоционални симптоми:

• Лупање срца или убрзан рад срца

• Тешкоће са дисањем, кратак дах, убрзано дисање

• Бол у грудима или осећај притиска у грудима

• Знојење, дрхтање, језа или нагли осећај топлоте

• Вртоглавица, омамљеност, осећај као да ћете се онесвестити

• Бол у стомаку, мучнина

• Утрнулост, пецкање

• Осећај отуђености од околине или себе (дереализација, деперсонализација)

• Страх од смрти, губитка контроле или осећај да ћете "полудети"

Иако панични напади не представљају директну претњу по живот, могу бити изузетно непријатни и застрашујући; могу оставити значајне негативне последице на квалитет живота особе. Важно је препознати симптоме и знати да се могу управљати одговарајућим приступом.

Зашто настаје панични напад?

Узроци паничних напада нису у потпуности разјашњени и најчешће настају као резултат комбинованог деловања генетских, биолошких, психолошких и еколошких фактора. Генетска предиспозиција, породична историја, интензиван стрес, траума или анксиозни поремећаји могу повећати ризик од развоја паничних напада. Такође, неравнотежа можданих хемикалија као што су серотонин и норепинефрин може имати улогу. Код неких особа панични напад може настати и без јасног окидача.

Који су симптоми паничног напада?

Панични напади су обично повезани са прекомерном активацијом телесног одговора "бори се или бежи". Најчешће напад почиње без икаквог спољашњег подстицаја, брзо се појачава у року од око 10 минута, а затим постепено слаби.

Најчешће пријављени симптоми су:

• Бол у грудима и осећај притиска

• Тешкоће при гутању

• Кратак дах/убрзано дисање

• Лупање срца

• Осећај као да ћете се онесвестити

• Нагли осећај топлоте/језа/дрхтање

• Знојење

• Мучнина, бол у стомаку

• Утрнулост, пецкање

• Страх од смрти, осећај одвојености од стварности

Панични поремећај најчешће почиње у раној одраслој доби и нешто је чешћи код жена него код мушкараца. Напади се могу јављати у различитим облицима и интензитету код различитих особа. Код неких појединаца, након напада може се јавити интензивна брига да ће се појавити нови напад; овај страх може бити показатељ развоја паничног поремећаја.

Како се панични напад јавља код деце?

Код деце, панични напад може имати сличне телесне симптоме као код одраслих; међутим, деца могу имати потешкоћа у изражавању својих тегоба. Генетска склоност, стресни животни догађаји, стање повећане анксиозности и функционалне промене у одређеним деловима мозга могу имати улогу у развоју паничних напада код деце. Често деца након негативних искустава могу развити страх од нових напада.

Шта су ноћни панични напади?

Панични напади се не јављају само током дана, већ могу настати и у дубоким фазама сна. Код ноћних паничних напада може доћи до изненадног буђења са осећајем страха, интензивне анксиозности, лупања срца, знојења, дрхтања, кратког даха и стомачних тегоба. Ови напади могу нарушити ритам спавања и негативно утицати на квалитет живота.

Како се развија панични напад?

Панични напади не представљају директну претњу по живот; међутим, симптоми могу бити слични озбиљним болестима као што су срчани удар или респираторне болести. Због тога се, посебно код првог напада, препоручује да особа посети здравствену установу како би се искључили други медицински проблеми.

Постоје хипотезе о неравнотежи можданих хемикалија као што су "GABA", серотонин и кортизол у настанку напада. Различита истраживања се спроводе како би се потпуно разумели механизми који доприносе нападима.

Који су фактори ризика за панични напад?

Панични напад се може јавити код сваке особе у било ком периоду живота. Фактори ризика су:

• Генетска предиспозиција и породична историја

• Женски пол

• Рана одрасла доб (посебно око 25. године)

• Стресни животни догађаји (губитак, развод, злостављање у детињству)

• Хемијске супстанце (одређени лекови, кофеин, алкохол, употреба супстанци)

• Психолошка структура (стидљивост, хистрионичне, опсесивно-компулзивне или граничне особине)

• Еколошки окидачи и фактори личности

Како панични напад утиче на живот?

Нелечени панични напади могу временом довести до значајних проблема у квалитету живота и функционисању појединца. Могу се јавити избегавање друштвених ситуација, стална потрага за медицинском помоћи, пад радне и школске успешности, депресија, други анксиозни поремећаји и склоност ка употреби супстанци. Код неких особа може се развити агорафобија, односно избегавање гужви или затворених простора.

Колико траје панични напад?

Сваки панични напад може трајати различито. Најчешће траје између 10 и 30 минута, а ретко може потрајати и до једног сата. Учесталост и трајање напада варирају од особе до особе; могу бити ретки или чести и понављајући.

Како се поставља дијагноза паничног напада?

Панични напад се може манифестовати слично као и различити медицински проблеми, па је неопходна свеобухватна процена од стране лекара. Органски узроци се искључују помоћу електрокардиографије (ЕКГ), тестова функције штитне жлезде, комплетне крвне слике и тестова плућне функције. Након тога се процењује психосоцијална историја особе и користе се дијагностички критеријуми као што је DSM-5. Не дијагностикује се панични поремећај код сваке особе која доживи панични напад, али ако су напади понављајући, необјашњиви и праћени сталном анксиозношћу, сумња се на панични поремећај.

Неопходно је да се напади не могу објаснити употребом супстанци или лекова, органским болестима или другим психијатријским поремећајима. Дијагнозу најчешће поставља стручњак за ментално здравље.

Шта радити током паничног напада?

Током напада може бити корисно да се особа фокусира на смиривање. Дубоко и споро дисање, испробавање техника као што је "4-7-8 вежба дисања", прелазак на место где се осећа безбедније или тражење подршке од блиске особе могу помоћи. Важно је фокусирати се на дисање и преобликовати негативне мисли док напад не прође. Код честих и понављајућих напада препоручује се обавезно тражење професионалне помоћи.

Начини суочавања са паничним нападом

Следеће стратегије могу помоћи у управљању паничним нападима:

• Дубоко и споро дисање

• Коришћење умирујућих аутосугестија (на пример, "Ово је пролазна фаза")

• Уклањање из бучног или гужвовитог окружења и боравак на мирном месту

• Тражење подршке од блиског пријатеља или члана породице

• Редовно вежбање, медитација и примене техника опуштања

• По потреби тражење професионалне помоћи од терапеута или психијатра

Шта помаже код паничног напада?

Постоје различити начини да се смирите: дубоке вежбе дисања, технике опуштања, почетак са јогом, ароматерапија или испробавање умирујућих биљних чајева могу бити корисни за неке особе. Међутим, најефикаснији дугорочни приступ је учење одговарајућих психотерапијских метода уз стручну помоћ и, по потреби, медицинска подршка.

Модерни приступи у лечењу паничног напада

Lečenje paničnih napada se uglavnom sprovodi psihoterapijom i/ili lekovima. Najefikasniji dokazi u oblasti psihoterapije pripadaju kognitivno-bihevioralnoj terapiji (KBT). KBT pomaže osobi da razume mehanizme koji leže u osnovi osećanja i misli tokom paničnih napada i da razvije strategije za suočavanje.

U farmakoterapiji se mogu koristiti antidepresivi i ponekad anksiolitici na kratko vreme. Vaš lekar će prilagoditi plan lečenja u skladu sa razvojem tegoba. Efekat lekova može se osetiti nakon nekoliko nedelja i tokom terapije je potrebno redovno praćenje.

Koristi vežbi disanja i opuštanja

Tokom paničnog napada disanje može postati plitko i ubrzano, pa se telo može opustiti vežbama disanja. Vežba u kojoj se 4 sekunde duboko udahne, zadrži dah 1 sekundu i polako izdahne tokom 4 sekunde može biti korisna. Takođe, primena tehnika postepenog opuštanja mišića može doprineti upravljanju simptomima napada.

Uloga hipnoze i vežbanja

Pored različitih psihoterapijskih tehnika, kod nekih osoba hipnoterapija može biti podrška. Takođe, redovna fizička aktivnost (poput lagane šetnje, plivanja) može pozitivno uticati na određene hemijske ravnoteže u mozgu i stabilizovati raspoloženje.

Pružanje podrške bliskima koji doživljavaju panični napad

Tokom paničnog napada važno je ostati smiren uz osobu, ne osuđivati, koristiti blag i podržavajući govor. Fokusirajte se na to da se osoba oseća bezbedno kada napad prođe. Po potrebi, možete joj pomoći da primeni vežbe disanja ili druge podržavajuće metode koje ste ranije koristili.

Često postavljana pitanja

1. Da li su panični napad i panični poremećaj isto?

Ne. Panični napad je stanje koje se javlja iznenada sa osećajem straha i telesnim simptomima; panični poremećaj je kada su panični napadi česti, ponavljajući i dosežu nivo koji negativno utiče na život osobe.

2. Može li se panični napad pomešati sa srčanim udarom?

Da. Mogu se javiti slični simptomi kao što su bol u grudima, lupanje srca i otežano disanje. Panični napad je prolazan i potpuno psihološkog porekla, dok je srčani udar jedno od medicinskih hitnih stanja. Ako se simptomi prvi put javljaju ili su intenzivni, obavezno se obratite lekaru.

3. Da li panični napad prolazi sam od sebe?

Većina paničnih napada vremenom gubi na intenzitetu i spontano prestaje u kratkom roku. Međutim, ako se ponavljaju ili utiču na kvalitet života, potrebno je potražiti stručnu pomoć.

4. Koje situacije mogu izazvati panični napad?

Najčešće su to intenzivan stres, traumatski događaji, nesanica, prekomerna konzumacija kofeina ili alkohola. Ponekad se napadi mogu javiti i bez jasnog razloga.

5. Kako se radi vežba dubokog disanja?

U udobnom položaju, duboko udahnite na nos tokom 4 sekunde, zadržite dah 1 sekundu i polako izdahnite na usta tokom 4 sekunde. Ponavljanje ovog ciklusa nekoliko puta može opustiti.

6. Da li je moguće potpuno prevazići panične napade?

Uz odgovarajuće terapije i/ili lekove, učestalost i jačina paničnih napada mogu se značajno smanjiti. Važno je biti dosledan u terapiji i naučiti upravljanje stresom.

7. Da li deca mogu imati panične napade?

Da. Kao i kod odraslih, i kod dece se mogu javiti panični napadi. Deca često izražavaju svoju anksioznost kroz telesne simptome kao što su bol u stomaku, vrtoglavica.

8. Kada treba da se obratim bolnici tokom paničnog napada?

Ako prvi put doživljavate tako izražene i intenzivne simptome ili imate osećaj da imate ozbiljan medicinski problem, obavezno se obratite zdravstvenoj ustanovi.

9. Da li su biljni čajevi i aromaterapija korisni za panične napade?

Za neke ljude biljni čajevi (npr. kamilica) ili aromaterapija mogu biti opuštajući; međutim, oni ne bi trebalo da zamene preporuku lekara.

10. Da li je terapija lekovima neophodna?

Ne za svakoga, ali kod čestih i intenzivnih paničnih napada terapija lekovima može biti od pomoći. Odluku o odgovarajućem lečenju treba doneti zajedno sa stručnjakom za mentalno zdravlje.

11. Koje su druge efikasne psihoterapije osim KBT?

Terapije razgovorom, tehnike opuštanja i kod nekih osoba hipnoterapija mogu doneti dodatnu korist.

12. Da li vežbanje može sprečiti panične napade?

Redovna fizička aktivnost doprinosi smanjenju stresa i povećanju opšteg blagostanja; to može smanjiti rizik od paničnih napada.

13. Kako mogu pomoći osobi koja ima panični napad?

Ostanite smireni, pružite podršku, podsetite osobu da je stanje prolazno. Ponudite pomoćne vežbe i ostanite uz nju dok napad ne prođe.

Izvori

• Svetska zdravstvena organizacija (WHO) – Mentalno zdravlje

• Američko psihijatrijsko udruženje (APA) – Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje (DSM-5)

• Nacionalni institut za mentalno zdravlje (NIMH) – Informacije o paničnom poremećaju

• Udruženje za anksioznost i depresiju Amerike (ADAA) – Resursi o paničnim napadima

• Mayo klinika – Panični napadi i panični poremećaj

• The Lancet Psychiatry; Generalizovani anksiozni poremećaj i panični poremećaj: najnoviji napredak u dijagnostici i lečenju