Vrtoglavica: Uzroci, Pristupi i Važni Aspekti na Koje Treba Obratiti Pažnju

Vrtoglavica je česta tegoba koja se manifestuje osećajem da se okolina pomera ili da se osoba sama okreće, što dovodi do gubitka ravnoteže, ošamućenosti i poteškoća pri ustajanju. Pošto se ovaj problem može javiti iz različitih razloga, za efikasno lečenje je neophodno najpre precizno utvrditi osnovni uzrok. Jer samo ublažavanje simptoma ne može sprečiti ponovno javljanje problema.

Koji faktori mogu uzrokovati vrtoglavicu?

Intenzivne ili ponavljajuće vrtoglavice mogu značajno uticati na svakodnevni život i bezbednost osobe. Vrtoglavica se često javlja pri naglim pokretima, iznenadnim promenama položaja ili nakon napornih vežbi. U većini slučajeva osobe same mogu prepoznati u kojim uslovima se vrtoglavica javlja; međutim, u nekim situacijama pravi uzrok može biti utvrđen samo medicinskom procenom.

Glavni uzroci vrtoglavice su sledeći:

Vertigo

Vertigo izaziva iluziju da se okolina pomera, a predmeti savijaju i iskrivljuju. Ovo stanje najčešće nastaje kao posledica poremećaja struktura u unutrašnjem uhu koje su odgovorne za ravnotežu.

• Benigna paroksizmalna poziciona vrtoglavica (BPPV): Nastaje nakupljanjem čestica kalcijum karbonata u kanalima za ravnotežu u unutrašnjem uhu. Ovi kanali prenose informacije o položaju tela do mozga, a kada dođe do začepljenja, signali se iskrivljuju. Kao rezultat, mozak stvara pogrešnu percepciju položaja.

• Meniereova bolest: Ova bolest, koja je obično povezana sa nakupljanjem tečnosti u unutrašnjem uhu, karakteriše se iznenadnim napadima vertiga, zujanjem u ušima i gubitkom sluha.

• Labirintitis: Ovo stanje, koje se često javlja nakon virusnih infekcija i karakteriše se upalom unutrašnjeg uha, može dovesti do vrtoglavice i ponekad trajnog oštećenja sluha.

• Vestibularni neuritis: Upala vestibulokohlearnog nerva koji prenosi informacije iz unutrašnjeg uha do mozga. Mogu se javiti iznenadna jaka vrtoglavica, gubitak ravnoteže i mučnina.

Bolest kretanja (kinetoza)

Ponavljajući pokreti koji se prenose na telo u vozilima kao što su avion, autobus ili brod mogu uticati na centre za ravnotežu i izazvati vrtoglavicu, mučninu i povraćanje. Posebno trudnoća i upotreba određenih lekova mogu povećati osetljivost na pokrete. Kod većine ljudi tegobe brzo nestaju nakon izlaska iz vozila.

Migrena

Migrenski napadi predstavljaju neurološko stanje koje se, pored glavobolje, može manifestovati i vrtoglavicom. Posebno tokom migrenske aure mogu se javiti simptomi kao što su vrtoglavica, promene u vidu i govoru. Osobe sa migrenom često mogu prepoznati određene znake upozorenja pre početka napada.

Nizak krvni pritisak (hipotenzija)

Iznenadna promena položaja ili nedovoljan unos tečnosti mogu dovesti do naglog pada krvnog pritiska, što može rezultirati vrtoglavicom. Određeni lekovi kao što su diuretici, beta blokatori, antidepresivi takođe mogu previše sniziti krvni pritisak. Takođe, trudnoća, ozbiljan gubitak krvi, gubitak tečnosti ili teške alergijske reakcije mogu uzrokovati nizak pritisak.

Kardiovaskularni problemi

Poremećaji srčanog ritma, srčana slabost ili začepljenje krvnih sudova mogu smanjiti protok krvi ka mozgu i izazvati vrtoglavicu. U ovim slučajevima mogu se javiti i drugi simptomi kao što su bol u grudima, otežano disanje, lupanje srca, otok.

Anemija usled nedostatka gvožđa

Smanjenje nivoa gvožđa u krvi ometa transport kiseonika smanjujući proizvodnju hemoglobina. Mogu se javiti umor, otežano disanje, lupanje srca, bledilo i vrtoglavica. Leči se nutritivnom podrškom, a po potrebi lekovima ili transfuzijom krvi.

Nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija)

Preskakanje obroka, prekomerna konzumacija alkohola, dejstvo insulina ili nekih lekova mogu dovesti do pada nivoa šećera u krvi. Vrtoglavica usled hipoglikemije najčešće se javlja iznenada; prate je i simptomi kao što su glad, slabost, znojenje.

Autoimuna bolest unutrašnjeg uha

Nastaje kada imuni sistem greškom napada tkiva unutrašnjeg uha. Zujanje u ušima, gubitak sluha i vrtoglavica su česti nalazi.

Stres i anksioznost

Tokom perioda hroničnog stresa ili napada anksioznosti, hormoni koje telo luči mogu suziti krvne sudove, povećati srčanu frekvenciju i time izazvati vrtoglavicu. Takođe se mogu javiti poremećaji sna, znojenje, napetost mišića, stomačne tegobe.

Obratite pažnju na hitne simptome kod vrtoglavice

U nekim slučajevima vrtoglavica može biti znak ozbiljne osnovne bolesti. Ukoliko se uz vrtoglavicu javi jedan ili više od sledećih simptoma, potrebno je hitno potražiti medicinsku pomoć:

• Iznenadni gubitak vida ili dupli vid,

• Jaka glavobolja,

• Slabost ili utrnulost u ruci ili nozi,

• Bol u grudima,

• Zbunjenost ili gubitak svesti,

• Visoka temperatura,

• Nekontrolisano povraćanje.

Razumevanje uzroka vrtoglavice: U kojim uslovima se javlja?

Ponekad se iza vrtoglavice kriju relativno jednostavni, a ponekad i složeniji medicinski uzroci. Bolesti unutrašnjeg uha, migrena, stres, anemija, nizak krvni pritisak, oscilacije nivoa šećera u krvi, neki neurološki ili kardiovaskularni problemi su tipični uzroci. Takođe, neželjeni efekti različitih lekova mogu izazvati vrtoglavicu.

Šta se može učiniti za ublažavanje vrtoglavice?

Osnovni pristup u upravljanju vrtoglavicom je utvrđivanje osnovnog uzroka i primena odgovarajućeg lečenja. Posebno ako su tegobe izražene ili se ponavljaju, neophodna je procena lekara. Neke mere koje se mogu preduzeti kod kuće su sledeće:

• Povećajte unos vode i ne dozvolite dehidrataciju organizma.

• Polako menjajte položaj tela.

• Fokusirajte pogled na jednu tačku držeći glavu mirno i po potrebi zatvorite oči.

• Vodite računa o uravnoteženoj ishrani i ne preskačite obroke.

• Izbegavajte prekomeran unos soli.

• Nastojte da smanjite stres.

• Po potrebi koristite lekove prema preporuci zdravstvenog radnika.

Šta raditi kod čestih i uporno prisutnih vrtoglavica?

Stalna ili ponavljajuća vrtoglavica ponekad može biti znak ozbiljnijeg medicinskog problema. Poremećaji unutrašnjeg uha, bolesti nervnog sistema, migrena ili metabolički poremećaji treba da se istraže u ovakvim dugotrajnim slučajevima. Za dijagnozu i lečenje neophodno je potražiti medicinsku pomoć.

Vrtoglavica koja se javlja pri ležanju ili promeni položaja

Najčešći uzrok vrtoglavice pri ležanju je Benigna paroksizmalna poziciona vrtoglavica (BPPV), stanje povezano sa pomeranjem kristala za ravnotežu u unutrašnjem uhu. Ova vrsta vrtoglavice se obično pokreće pokretima glave. Međutim, infekcije kao što su labirintitis ili vestibularni neuritis, nizak pritisak, anemija, dehidratacija ili stres i anksioznost takođe mogu izazvati slične tegobe. Retko, migrena ili ozbiljne neurološke i kardiovaskularne bolesti mogu izazvati vrtoglavicu pri ležanju.

Vrtoglavica kod dece: Na šta obratiti pažnju?

Vrtoglavica kod dece može biti uzrokovana infekcijama unutrašnjeg uha, migrenom, brzim rastom, poremećajima ravnoteže i ponekad problemima kao što je sinusitis. Iako retko, neki neurološki poremećaji mogu izazvati ovu tegobu. Zbog toga se kod dece za preciznu procenu uzroka vrtoglavice preporučuje obavezni medicinski pregled.

Zašto se javlja vrtoglavica u trudnoći i kako se prevazilazi?

Hormonske promene tokom trudnoće, povećan volumen krvi ili nizak nivo šećera u krvi mogu dovesti do pojave vrtoglavice. Posebno povećanje hormona progesterona tome dodatno doprinosi. Kada trudnice iskuse vrtoglavicu, preporučuje se odmor, povećan unos tečnosti i polako ustajanje. Međutim, u slučajevima kada vrtoglavica traje duže ili je praćena drugim tegobama, treba se obratiti lekaru.

Kojim specijalistima se treba obratiti?

Kod uporne, jake ili nejasnog uzroka vrtoglavice, najpre se treba obratiti specijalisti otorinolaringologije (ORL), neurologu ili internisti. Dalja ispitivanja se ponekad sprovode u okviru multidisciplinarnih timova.

Često postavljana pitanja

1. Koji su simptomi kod kojih treba hitno potražiti pomoć uz vrtoglavicu?

Ako se uz vrtoglavicu jave iznenadni gubitak vida, jaka glavobolja, poremećaj govora ili svesti, utrnulost u rukama ili nogama, bol u grudima, visoka temperatura ili povraćanje, potrebno je odmah se obratiti zdravstvenoj ustanovi.

2. Koji su najčešći uzroci vrtoglavice?

Najčešći uzroci uključuju oboljenja unutrašnjeg uva (vertigo), promene krvnog pritiska, migrenu, anemiju, stres i neželjene efekte nekih lekova.

3. Šta se može uraditi kod kuće za trenutno ublažavanje vrtoglavice?

Sedenje na bezbednom mestu uz držanje glave mirno, po mogućstvu zatvaranje očiju i duboko disanje može pomoći. Međutim, ako su tegobe jake ili se ponavljaju, obavezno se obratite stručnjaku.

4. Koje bolesti mogu izazvati vrtoglavicu?

Oboljenja unutrašnjeg uva, kardiovaskularni i neurološki poremećaji, dijabetes, anemija, migrena, poremećaji štitne žlezde i psihološki problemi mogu biti uzrok vrtoglavice.

5. Kako se planira lečenje vrtoglavice?

Osnova lečenja je utvrđivanje osnovnog uzroka i izrada plana u skladu sa tim. Po potrebi se primenjuju lekovi, fizikalna terapija, prilagođavanje ishrane ili promene životnog stila.

6. Da li je vrtoglavica kod dece opasna?

Većina uzroka vrtoglavice kod dece je jednostavna i prolazna, ali kod ponavljajuće ili sa drugim simptomima, obavezno se treba obratiti lekaru.

7. Koje metode pomažu kod vrtoglavice u trudnoći?

Povećanje unosa tečnosti, češći ali manji obroci, sporo ustajanje i dovoljno odmora se preporučuju. Kod jakih ili dugotrajnih vrtoglavica neophodan je lekarski nadzor.

8. Koji lekovi mogu izazvati vrtoglavicu?

Neki lekovi za pritisak, antidepresivi, diuretici i određeni antibiotici mogu izazvati vrtoglavicu. Ako sumnjate na lekove koje koristite, obratite se svom lekaru.

9. Da li su vrtoglavica i nesvestica isto?

Vrtoglavica ne dovodi uvek do nesvestice. Međutim, ako se uz vrtoglavicu jave jaka slabost, gubitak svesti ili pad, preporučuje se hitna medicinska procena zbog mogućeg ozbiljnog uzroka.

10. Da li postoji razlika između vrtoglavice i vertiga?

Da. Vrtoglavica označava opšti osećaj nestabilnosti i poremećaja ravnoteže. Vertigo je poseban tip vrtoglavice kod kojeg preovlađuje osećaj okretanja okoline ili samog sebe.

11. Može li vrtoglavica biti psihološka?

Da, dugotrajni i intenzivan stres ili anksioznost mogu biti među psihološkim uzrocima vrtoglavice.

12. Na šta obratiti pažnju da bi se sprečila vrtoglavica?

Dovoljno unositi tečnosti, redovno i uravnoteženo se hraniti, izbegavati nagle pokrete glavom, voditi računa o upravljanju stresom i držati hronične bolesti pod kontrolom.

Izvori

• Svetska zdravstvena organizacija (WHO), Vestibularni poremećaji: https://www.who.int/

• Centri za kontrolu i prevenciju bolesti SAD (CDC), Vrtoglavica i vertigo: https://www.cdc.gov/

• Američka akademija za otorinolaringologiju–glava i vratna hirurgija (AAO-HNS), Kliničke smernice za benigni paroksizmalni pozicioni vertigo.

• Američko udruženje za srce (AHA), Vrtoglavica, vertigo i poremećaji ravnoteže.

• Mayo klinika, Vrtoglavica: uzroci i prevencija.

• Neurology (recenzirani časopis), Vertigo i vrtoglavica: ažurirane smernice za praksu.