Purin i mokraćna kiselina: Uloga u organizmu i značaj za zdravlje

Purini su hemijska jedinjenja koja se prirodno nalaze u mnogim namirnicama koje često konzumiramo u svakodnevnom životu. Posebno su bogati purinima morski plodovi, vrste mesa, određeno povrće poput spanaća, čaj, kafa i fermentisana pića. Purin koji se unese u organizam nastaje kao rezultat prirodnog razgradnje ćelija ili varenja hrane i u poslednjoj fazi metabolizma pretvara se u mokraćnu kiselinu.

Šta je mokraćna kiselina i kako nastaje u organizmu?

Mokraćna kiselina je glavni otpadni proizvod koji nastaje razgradnjom purina u organizmu. Većina ove transformacije odvija se u jetri, dok se manji deo može formirati i u drugim organima. Veći deo mokraćne kiseline u organizmu izlučuje se putem bubrega urinom, dok se manji deo izbacuje putem creva stolicom. Proizvodnja i izlučivanje mokraćne kiseline može varirati od osobe do osobe; faktori kao što su starost, pol i stil života igraju ulogu u tome. Kod odraslih, nivo mokraćne kiseline je uglavnom prosečno 5 mg/dL kod muškaraca, a oko 4,1 mg/dL kod žena. Međutim, ove vrednosti mogu varirati u zavisnosti od različitih zdravstvenih stanja ili navika.

Povećana konzumacija namirnica bogatih purinima u organizmu povećava količinu mokraćne kiseline koja treba da se izbaci. Očekuje se da postoji ravnoteža između proizvedene i izlučene mokraćne kiseline. Međutim, kada dođe do prekomerne proizvodnje ili nedovoljnog izlučivanja, nivo mokraćne kiseline u krvi raste (hiperuricemija) ili opada (hipouricemija).

Povišena mokraćna kiselina (hiperuricemija) i njeni uzroci

Povećanje nivoa mokraćne kiseline u krvi iznad referentnih granica naziva se hiperuricemija. Hiperuricemija može nastati usled nedovoljnog izlučivanja mokraćne kiseline urinom, poremećaja u metabolizmu purina ili prekomernog unosa purina. Višak mokraćne kiseline u krvi može formirati kristale u zglobovima, što dovodi do gihta, a može se taložiti i u bubrezima, uzrokujući probleme poput bubrežnog kamenca. Ako se ova stanja ne leče, povećava se rizik od progresivnog oštećenja bubrega i hronične bubrežne insuficijencije.

Mogući uzroci povišene mokraćne kiseline uključuju genetsku predispoziciju, bubrežne bolesti, dijabetes, gojaznost, srčanu insuficijenciju, anemiju i neka krvna oboljenja, kao i čestu konzumaciju alkohola. Takođe, upotreba diuretičkih lekova, nekih lekova koji suzbijaju imuni sistem, smanjena funkcija štitne žlezde (hipotireoza), razne maligne bolesti i njihovo lečenje mogu dovesti do povećanja nivoa mokraćne kiseline. Brz gubitak telesne mase, preterane dijete i nedovoljna ishrana takođe su potencijalni faktori rizika.

Simptomi povišene mokraćne kiseline

Povišen nivo mokraćne kiseline u krvi često ne izaziva izražene tegobe. Međutim, kod nekih osoba, pored blagih simptoma sličnih gripu, mogu se javiti sledeći simptomi:

• Bol i osetljivost u zglobovima

• Oticanje ili crvenilo u zglobovima, posebno ujutru

• Formiranje bubrežnog kamenca i smanjenje mokrenja

• Kratak dah, slabost, umor

• Oticanje ruku i nogu

• Osećaj pečenja u predelu stomaka

• Zbunjenost (u uznapredovalim slučajevima)

• Izraženi i iznenadni napadi gihta: naročito jak bol, crvenilo i povećana toplota u palcu stopala

Kako se postavlja dijagnoza povišene mokraćne kiseline?

Nivoi mokraćne kiseline mogu se utvrditi jednostavnim testom krvi. Ovi testovi se obično rade radi procene funkcije bubrega, sumnje na giht ili istraživanja nastanka kamena. Kod odraslih se vrednosti iznad 7 mg/dL kod muškaraca i iznad 6 mg/dL kod žena smatraju visokim. Međutim, referentne vrednosti mogu se razlikovati u zavisnosti od laboratorije.

Kako se upravlja povišenom mokraćnom kiselinom?

Kod osoba kod kojih je utvrđena povišena mokraćna kiselina, obično se najpre istražuje osnovni uzrok. Preporučuje se smanjenje unosa namirnica bogatih purinima, unos dovoljne količine vode i po potrebi kontrola telesne mase. Ako lekar smatra da je potrebno, mogu se primeniti lekovi za snižavanje mokraćne kiseline ili druge terapije. Takođe je važno upravljanje postojećim hroničnim bolestima (bubrežna bolest, dijabetes, srčana insuficijencija i sl.).

Šta je snižena mokraćna kiselina (hipouricemija)? U kojim slučajevima se javlja?

Smanjenje nivoa mokraćne kiseline u krvi ispod referentnih vrednosti naziva se hipouricemija. Hipouricemija obično ne izaziva izražene simptome; najčešće se otkriva kao deo drugog medicinskog stanja ili slučajno tokom rutinskih testova. Među osnovnim uzrocima ovog stanja mogu biti određene bolesti jetre poput Vilsonove bolesti, bubrežni tubularni poremećaji (npr. Fanconijev sindrom), neka neurološka oboljenja (npr. Parkinsonova bolest, multipla skleroza), bolesti endokrinog sistema, krvne bolesti, nedovoljan unos proteina ili purina, neki lekovi i trudnoća. U prisustvu hipouricemije, prvenstveno je važan pristup osnovnoj bolesti.

Na šta treba obratiti pažnju za zdrav život?

Za održavanje nivoa mokraćne kiseline u zdravim granicama preporučuje se uravnotežena i raznovrsna ishrana, fizička aktivnost i dovoljan unos vode. Posebno osobe sa bubrežnim problemima, gihtom ili istorijom povišene mokraćne kiseline treba da obrate pažnju na namirnice bogate purinima u ishrani i da budu pod redovnim nadzorom lekara. U slučaju bilo kakvih simptoma ili sumnji, najbolje je obratiti se stručnjaku.

Često postavljana pitanja

1. Šta je mokraćna kiselina?

Mokraćna kiselina je otpadni proizvod koji nastaje razgradnjom supstanci nazvanih purini u organizmu i koji treba da se izbaci iz tela. Normalno se izlučuje putem bubrega i creva.

2. Koje namirnice dovode do povećanja mokraćne kiseline?

Namirnice bogate purinima kao što su crveno meso, morski plodovi, iznutrice, mahunarke, određeno povrće (npr. spanać), alkohol, čaj i kafa mogu doprineti povećanju nivoa mokraćne kiseline.

3. Koje zdravstvene probleme izaziva prekomerna mokraćna kiselina?

Povišena mokraćna kiselina može dovesti do gihta, bubrežnog kamenca, poremećaja funkcije bubrega i nekih inflamatornih stanja. Ako se ne leči, mogu se javiti ozbiljniji bubrežni problemi.

4. Zašto se traži test na mokraćnu kiselinu?

Obično se radi u slučaju sumnje na giht, istorije bubrežnog kamenca, neobjašnjivog bola u zglobovima ili radi procene funkcije bubrega.

5. Da li povišena mokraćna kiselina uvek daje simptome?

Ne, kod većine osoba povišena mokraćna kiselina ne izaziva izražene simptome. Međutim, u uznapredovalim slučajevima ili tokom napada mogu se javiti bol i oticanje u zglobovima.

6. Kako se snižava povišena mokraćna kiselina?

Izbegavanje namirnica bogatih purinima u ishrani, unos dovoljne količine vode, održavanje idealne telesne mase i redovno uzimanje lekova koje prepiše lekar mogu pomoći.

7. Zašto nivo mokraćne kiseline može biti nizak?

Nizak nivo mokraćne kiseline obično ukazuje na drugo zdravstveno stanje. Bolesti jetre ili bubrega, veoma niskoproteinske dijete ili neki lekovi mogu biti uzrok.

8. Kakva je veza između gihta i mokraćne kiseline?

Giht je inflamatorno oboljenje koje nastaje nakupljanjem kristala mokraćne kiseline u zglobovima, praćeno bolom i oticanjem. Obično se javlja u vidu iznenadnih napada.

9. Kako povišena mokraćna kiselina utiče na bubrege?

Kristali mokraćne kiseline koji se talože u bubrezima mogu izazvati nastanak bubrežnog kamenca i dugoročno dovesti do poremećaja funkcije bubrega.

10. Da li mogu da pratim nivo mokraćne kiseline kod kuće?

Direktno testiranje mokraćne kiseline kod kuće nije moguće. Međutim, redovnim analizama krvi u zdravstvenim ustanovama može se pratiti stanje.

11. Da li se mokraćna kiselina može potpuno kontrolisati ishranom?

Ishrana može značajno uticati na nivo mokraćne kiseline, ali u nekim slučajevima može biti potrebna i terapija lekovima.

12. Sa kojim simptomima treba da se obratim lekaru?

Ukoliko se jave jaki bolovi u zglobovima, iznenadno oticanje, bubrežni kamenac, stalni umor, zbunjenost, potrebna je medicinska procena.

13. Šta je dijeta sa ograničenjem purina?

Dijeta sa ograničenjem purina je plan ishrane u kojem su namirnice sa visokim sadržajem purina ograničene. Cilj je održavanje nivoa mokraćne kiseline u ravnoteži.

14. Kako alkohol utiče na nivo mokraćne kiseline?

Alkohol, posebno pivo, može povećati nivo purina i mokraćne kiseline. Ograničavanje konzumacije alkohola je važno za kontrolu nivoa.

Izvori

Svetska zdravstvena organizacija (WHO): Nenalezljive bolesti - Giht

CDC - Centri za kontrolu i prevenciju bolesti: Giht

Američki fond za bubrege: Razumevanje bubrežnih kamenaca i mokraćne kiseline

Američki koledž za reumatologiju: Smernice za giht

Nacionalni instituti za zdravlje (NIH): Informacije o testiranju mokraćne kiseline