Cervikalna hernija diska: Uzroci, simptomi, dijagnostika i procesi lečenja

Šta je cervikalna diskus hernija?

Cervikalna diskus hernija je zdravstveni problem koji nastaje kada se centralni deo diskova (nucleus pulposus), koji se nalazi između pršljenova, pomeri iz svog mesta i izvrši pritisak na obližnje nervne strukture, što može uticati na kvalitet života. Često je povezana sa podizanjem teških tereta, naglim naprezanjima, traumama ili dugotrajnim nedostatkom kretanja. Može se javiti i kod mladih odraslih i kod starijih osoba, ali se najčešće sreće u uzrastu od 20 do 40 godina. U njenom razvoju, pored životnog stila i uticaja okoline, značajnu ulogu mogu imati i genetske predispozicije.

Kako nastaje cervikalna diskus hernija?

Kićma je jedna od osnovnih struktura koja omogućava telu da stoji uspravno i da se kreće. Između sedam pršljenova u vratnom delu kičme nalaze se elastična tkiva koja se nazivaju diskovi. Mekana i želatinozna masa koja čini unutrašnji deo diska (nucleus pulposus) okružena je čvrstim prstenom (anulus fibrosus). Oštećenjem ove strukture, unutrašnja masa može da iscuri napolje i izvrši pritisak na nerve, što dovodi do različitih tegoba.

Koji su uzroci cervikalne diskus hernije?

U razvoju cervikalne diskus hernije najčešće učestvuje više faktora istovremeno. Najčešći uzroci su:

• Nagli pokreti, traume ili udarci

• Dugotrajna nepokretnost i loše navike držanja tela

• Podizanje teških tereta ili prekomerna fizička opterećenja

• Gubitak vode i elastičnosti diskova usled starenja (degeneracija)

• Korišćenje duvana

• Dugotrajan rad za računarom ili pametnim telefonom

• Negativni efekti stresa na mišiće kičme

• Postojanje sličnih bolesti u porodici, odnosno genetska predispozicija

Pored ovih, cervikalna diskus hernija češće se javlja kod određenih profesionalnih grupa (na primer: oni koji dugo rade za stolom, osobe koje se intenzivno bave kućnim poslovima, vozači i slično).

Promene koje donosi starenje mogu ubrzati narušavanje prirodne strukture diska i stvoriti osnovu za razvoj hronične forme hernije. Kod naglo nastalih cervikalnih hernija posle traume, tegobe obično počinju brže i izraženije.

Koji su simptomi cervikalne diskus hernije?

Cervikalna diskus hernija može se manifestovati na različite načine, u zavisnosti od jačine simptoma i toga koji je nervni koren zahvaćen. Najčešći simptomi su:

• Bol u vratu, ramenu, leđima i rukama

• Utrnulost, trnjenje, smanjen osećaj u rukama ili šakama

• Slabost mišića, naročito slab stisak u ruci ili prstima

• Gubitak refleksa ili smanjen refleksni odgovor

• Opšte tegobe kao što su glavobolja, vrtoglavica

• U retkim slučajevima gubitak ravnoteže, zujanje u ušima ili smanjenje obima ruku

Kod nekih osoba bol može da se pojača prilikom kašljanja, kijanja ili naprezanja. Nivo na kojem je nervni koren zahvaćen određuje u kojim delovima ruke i šake će se javiti gubitak osećaja ili pokreta.

Kod nelečenih i uznapredovalih slučajeva, zbog pritiska na nerve može doći do ozbiljnog gubitka osećaja ili paralize mišića, pa je važno da se pri pojavi simptoma bez odlaganja obratite lekaru.

Simptomi na nervnim korenovima povezani sa cervikalnom diskus hernijom

U zavisnosti od nivoa na kojem hernija vrši pritisak, mogu se javiti različite tegobe na različitim nervnim korenovima:

• C2: Glavobolja, osetljivost u oku i uhu

• C3, C4: Blagi bol i grč mišića u vratu, ramenu i leđima

• C5: Pored bola u vratu i ramenu, gubitak osećaja i smanjenje mišićne snage u gornjem delu ruke i ramenu

• C6: Gubitak osećaja i slabost sa strane ramena, ruke i šake, smanjenje refleksa u zglobu

• C7: Smanjen osećaj u podlaktici i srednjem prstu, poremećaj triceps refleksa

• C8-T1: Gubitak osećaja u šakama i srednjem delu podlaktice, ograničenost pokreta prstiju

Kako se postavlja dijagnoza cervikalne diskus hernije?

U dijagnostici cervikalne diskus hernije najpre se obavlja detaljan fizikalni pregled i pažljivo procenjuje tok simptoma. Posebno su lekaru značajni širenje bola, vreme početka, jačina i prateći neurološki nalazi. Laboratorijske analize retko pomažu, dok se prava dijagnoza potvrđuje radiološkim ispitivanjima:

• Rendgen (X-zraci): Prikazuje koštanu strukturu kičme i moguće degenerativne promene.

• Kompjuterizovana tomografija (CT): Koristi se za procenu detalja kostiju i kalcifikacija na diskovima.

• Magnetna rezonanca (MRI): Daje najdetaljnije informacije o mekim tkivima, hernijaciji diskova i stepenu zahvaćenosti nervnih korenova; najosetljivija metoda za dijagnozu cervikalne diskus hernije.

• Elektromiografija (EMG) i ispitivanja provodljivosti nerava: Mogu pokazati probleme sa električnom provodljivošću nerava, posebno su korisni za otkrivanje zahvaćenosti određenog nervnog korena.

Lekar može zatražiti i dodatne testove kako bi isključio reumatske bolesti, tumore ili infekcije kao uzrok simptoma.

Pristupi u lečenju cervikalne diskus hernije

Cilj lečenja cervikalne diskus hernije je da se ublaže tegobe pacijenta, smanji pritisak na nerve i poboljša kvalitet života. Lečenje se planira individualno, u zavisnosti od težine i toka bolesti. Prvi izbor su najčešće nehirurške metode:

• Edukacija i preporuke za način života: Važno je obezbediti pravilan položaj tela i ergonomsko radno okruženje, izbegavati podizanje teških tereta i pokrete koji opterećuju vrat.

• Fizikalna terapija i programi vežbi: Vežbe koje jačaju mišiće oko vrata, povećavaju elastičnost i poboljšavaju cirkulaciju. Ove vežbe moraju se sprovoditi pod nadzorom stručnjaka.

• Lokalna primena toplote ili hladnoće: Može se koristiti za ublažavanje bola i spazma mišića.

• Analgetici i miorelaksansi: Koriste se u propisanoj dozi i trajanju.

• Spinalne injekcije: U slučajevima jakog bola, po proceni lekara može se primeniti injekcija kortizona u nervni koren ili epiduralni prostor; ovo može smanjiti otok i upalni odgovor oko nerva.

• Korišćenje kragne za vrat: Može doneti kratkotrajno olakšanje u akutnoj fazi, ali se ne preporučuje dugotrajna upotreba.

Hirurška intervencija se razmatra samo kod izraženog pritiska na nerve, slabosti mišića ili kod težih slučajeva koji ne reaguju na druge terapije. Tokom operacije se najčešće uklanja deo diska koji pritiska nerv. U posebnim slučajevima mogu se primeniti veštački diskovi ili druge hirurške procedure za otklanjanje suženja u tom predelu.

U kojim slučajevima je operacija cervikalne diskus hernije neophodna?

Hirurško lečenje nije potrebno kod svih pacijenata sa cervikalnom diskus hernijom. Međutim, operacija može biti preporučena u sledećim slučajevima:

• Postepeno povećanje slabosti mišića i progresivni gubitak osećaja

• Bol koji ozbiljno ograničava svakodnevni život i ne reaguje na druge terapije

• Izražen pritisak na nervni koren i/ili rizik od paralize

• Poremećaj kontrole bešike ili creva

Stanje svakog pacijenta se procenjuje pojedinačno i određuje se najadekvatnija terapijska opcija.

Koje su preporučene primene kod cervikalne diskus hernije?

U lečenju cervikalne diskus hernije mogu se koristiti različite metode:

• Fizikalna terapija i individualno prilagođene vežbe pod nadzorom stručnjaka

• Miorelaksansi, analgetici i po potrebi antiinflamatorni lekovi

• Primena hladnih ili toplih obloga

• Masaža ili kiropraktičke procedure po preporuci lekara

• Odabir odgovarajućeg jastuka i ergonomsko uređenje životnog prostora radi podrške položaju vrata

Najvažnije je imati na umu da se pre započinjanja bilo kakvog tretmana ili programa vežbi obavezno konsultujete sa zdravstvenim radnikom. Nestručne primene mogu pogoršati simptome, pa je neophodno tražiti mišljenje stručnjaka.

Često postavljana pitanja

1. Kod koga se cervikalna diskus hernija češće javlja?

Cervikalna diskus hernija može se javiti i kod mladih odraslih i kod starijih osoba. Učestalost je veća kod onih koji rade za stolom, podižu teške terete ili dugo ostaju nepokretni.

2. Koji simptomi mogu ukazivati na cervikalnu diskus herniju?

Bol koji se širi u vrat, rame ili ruke, utrnulost, trnjenje, slabost u rukama, smanjenje refleksa i retko vrtoglavica mogu biti znakovi cervikalne diskus hernije.

3. Koja je najefikasnija metoda u dijagnostici?

Magnetna rezonanca (MRI) je najosetljivija i najdetaljnija metoda za dijagnostikovanje cervikalne diskus hernije.

4. Da li su vežbe bezbedne za svakog pacijenta?

Svaki program vežbi nije pogodan za sve pacijente. Osobe sa cervikalnom diskus hernijom treba da rade vežbe prema programu koji preporuči lekar i pod nadzorom fizioterapeuta.

5. Da li masaža pomaže kod cervikalne diskus hernije?

Pravilnim tehnikama može pomoći u smanjenju mišićnog spazma i bola. Međutim, u nekim slučajevima masaža se ne preporučuje; za odgovarajuću primenu obavezno se konsultujte sa lekarom.

6. Da li cervikalna diskus hernija može sama da prođe?

Kod blagih i ranih slučajeva, tegobe se mogu povući uz odmor i vežbe. Kod uznapredovalih slučajeva sa neurološkim simptomima može biti potrebna medicinska intervencija.

7. Da li je operacija obavezna?

Većina pacijenata sa cervikalnom diskus hernijom može se izlečiti bez operacije. Operacija se preporučuje samo u određenim uznapredovalim slučajevima i kada druge metode ne daju rezultate.

8. Da li je štetno dugotrajno nošenje kragne?

Da, dugotrajna upotreba može dovesti do slabosti mišića. Kragna treba da se koristi samo kratkotrajno i pod nadzorom lekara.

9. Da li upotreba računara i telefona izaziva cervikalnu diskus herniju?

Loše držanje i dugotrajni poremećaji položaja mogu izazvati naprezanje mišića i diskova vrata, čime se povećava rizik od hernije.

10. Da li se cervikalna diskus hernija može ponoviti?

Da, naročito ako se ne obrati pažnja na faktore rizika i ne promeni način života, može doći do ponovnog javljanja.

11. Koji lekovi se koriste u lečenju cervikalne diskus hernije?

Obično se prepisuju analgetici, miorelaksansi i antiinflamatorni lekovi. Upotreba lekova mora biti pod obaveznim nadzorom lekara.

12. U kojim slučajevima treba posetiti lekara?

Ako imate bol, utrnulost ili slabost, ili ako se postojeće tegobe pogoršavaju, treba što pre da se obratite zdravstvenom radniku.

Izvori

• Svetska zdravstvena organizacija (SZO): “Musculoskeletal Conditions”

• Američka akademija za neurologiju (AAN): Smernice za cervikalnu radikulopatiju

• Evropsko udruženje za kičmu (EuroSpine): Preporuke za cervikalnu diskus herniju

• Američka akademija ortopedskih hirurga (AAOS): Bol u vratu i cervikalna diskus bolest

• Mayo Clinic: “Herniated Disk”

• New England Journal of Medicine: “Cervical Radiculopathy”