Šta treba da znate o upali pluća (pneumoniji)

Koji su simptomi upale pluća (pneumonije)?

Pneumonija je obično infekcija koja zahvata pluća, ozbiljna je i može predstavljati pretnju po život ukoliko se ne leči. Najčešći simptomi uključuju iznenadnu visoku temperaturu, drhtavicu i osećaj hladnoće, kašalj, obilno i obojeno (žuto, zeleno ili braon) iskašljavanje. Pored toga, neke vrste pneumonije mogu u početku početi gubitkom apetita, slabošću, bolovima u mišićima i zglobovima tokom nekoliko dana, a zatim se mogu javiti suv kašalj, povišena temperatura, mučnina, glavobolja i retko povraćanje. Posebno ubrzano disanje, šištanje u grudima, znojenje i opšti osećaj umora mogu biti izraženi.

Ovi simptomi se ponekad mogu pomešati sa prehladom ili drugim respiratornim bolestima. Međutim, ukoliko se tegobe pogoršaju ili ne prolaze u roku od nekoliko dana, posebno kod osoba iz rizičnih grupa, neophodno je obratiti se zdravstvenom radniku radi isključivanja mogućnosti upale pluća.

Kako se postavlja dijagnoza pneumonije?

Kada se obratite lekaru, obavlja se detaljan fizički pregled i ukoliko se pronađu tipični nalazi, dijagnoza se najčešće potvrđuje snimanjem pluća (rentgen). U nekim slučajevima mogu se tražiti i laboratorijske analize krvi i uzorak ispljuvka. Rana dijagnoza je od izuzetnog značaja za uspeh lečenja.

Da li je upala pluća (pneumonija) zarazna?

Uzrok pneumonije su najčešće bakterije, virusi ili ređe gljivice. Infekcije gornjih disajnih puteva koje pogoduju razvoju bolesti (kao što su grip i slični virusi) veoma su zarazne i lako se prenose kašljanjem ili kijanjem. Takođe, kontakt sa predmetima koje je koristila zaražena osoba (čaše, kašike, peškiri) povećava rizik od prenosa.

Upala pluća može imati teži tok i veći rizik od komplikacija posebno kod male dece, starijih osoba, osoba sa oslabljenim imunitetom ili hroničnim bolestima. Pneumonija je širom sveta među najčešćim infektivnim bolestima koje dovode do smrtnog ishoda.

Koji su faktori rizika za razvoj pneumonije?

Određene situacije mogu olakšati razvoj pneumonije. Među njima su:

• Starije životno doba: Rizik je veći kod osoba starijih od 65 godina.

• Hronične zdravstvene tegobe: Astma, HOBP, bronhiektazije, bolesti pluća ili srca, bubrežne ili jetrene bolesti, dijabetes i oslabljen imunitet (npr. AIDS, bolesti krvi, transplantacija organa).

• Pušenje i konzumacija alkohola: Slabe odbrambene mehanizme pluća.

• Poteškoće pri gutanju: Posebno kod moždanog udara, neuroloških bolesti, poremećaja mišićnog ili nervnog sistema.

• Često povraćanje ili aspiracija sadržaja želuca u disajne puteve

• Nedavno pretrpljene velike operacije

• Periodi kada su česte virusne infekcije poput gripa

Svesnost o ovim faktorima i kontrola onih na koje se može uticati, pomažu u smanjenju rizika od razvoja pneumonije.

Šta se može učiniti za prevenciju pneumonije?

Strategije zaštite od upale pluća mogu se svrstati u nekoliko kategorija:

• Efikasno lečenje hroničnih bolesti i redovne lekarske kontrole

• Uravnotežena i dovoljna ishrana, izbegavanje stresa

• Pažljivo poštovanje higijenskih pravila (redovno pranje ruku, izbegavanje gužvi)

• Borba protiv zavisnosti od duvana, alkohola i psihoaktivnih supstanci

• Preduzimanje potrebnih mera kod poremećaja gutanja

• Izbegavanje boravka u zatvorenim prostorima i nošenje maske tokom sezona gripa

• Strogo poštovanje higijenskih mera u okruženju osoba sa oslabljenim imunitetom i onih iz rizičnih grupa

Neke vrste gripa i pneumonije mogu se sprečiti vakcinacijom. Virus gripa može samostalno izazvati upalu pluća, ali i oslabiti organizam i tako omogućiti razvoj bakterijske pneumonije. Zbog toga je važno vakcinisati se protiv gripa svake godine u preporučenom periodu (obično između septembra i novembra), posebno za osobe sa oslabljenim imunitetom ili one koje su u riziku.

U kojim slučajevima je potrebna vakcina protiv pneumokoka?

Streptococcus pneumoniae je jedan od najčešćih uzročnika upale pluća u svetu. Vakcina protiv pneumokoka preporučuje se posebno osobama starijim od 65 godina, hroničnim bolesnicima sa srčanim ili plućnim oboljenjima, dijabetičarima, osobama kojima je odstranjena slezina, onima sa određenim krvnim bolestima, hroničnim bubrežnim bolestima ili oslabljenim imunitetom. Takođe, preporučuje se osobama sa oslabljenim imunitetom i odraslima sa AIDS-om. Vakcina se daje intramuskularno i obično se može ponavljati na svakih 5 godina.

Vakcinacija se ne preporučuje tokom akutne virusne infekcije ili bolesti sa visokom temperaturom. Takođe, vakcina protiv gripa se ne koristi kod osoba alergičnih na jaja. I grip i pneumokok vakcine najčešće izazivaju blage i prolazne neželjene reakcije; moguća je bol ili crvenilo na mestu primene, kratkotrajna slabost i blago povišena temperatura.

Kako se leči upala pluća (pneumonija)?

Većina slučajeva pneumonije može se lečiti kod kuće, ali teži oblici ili rizične grupe zahtevaju bolničko praćenje. Lečenje se planira prema uzročniku, opštem zdravstvenom stanju pacijenta i težini simptoma. Preporučeni lekovi su najčešće antibiotici (kod bakterijskih pneumonija), lekovi za snižavanje temperature i unos dovoljne količine tečnosti. U težim slučajevima, kada je potrebna respiratorna podrška ili intenzivna nega, neophodno je bolničko lečenje.

Rano započinjanje terapije značajno povećava šanse za uspeh. Nasuprot tome, kod kasnog započinjanja ili teških oblika bolesti, rizik od komplikacija i smrtnog ishoda je veći. Zbog toga je važno da pacijenti tokom oporavka strogo poštuju preporuke lekara.

Često postavljana pitanja

1. Da li je upala pluća (pneumonija) zarazna?

Neke vrste upale pluća izazvane virusima i bakterijama mogu se preneti sa osobe na osobu. Posebno su infekcije gornjih disajnih puteva (npr. grip) veoma zarazne, ali nisu svi uzročnici pneumonije podjednako zarazni.

2. U kojim starosnim grupama je upala pluća opasnija?

Pneumonija može imati teži i opasniji tok posebno kod beba, male dece, odraslih starijih od 65 godina, osoba sa hroničnim bolestima i onih sa oslabljenim imunitetom.

3. Koji su prvi simptomi upale pluća?

U početku se mogu javiti temperatura, drhtavica, osećaj hladnoće, kašalj i iskašljavanje. Prateći simptomi mogu biti slabost, gubitak apetita i glavobolja.

4. Kako se dijagnostikuje pneumonija?

Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda kod lekara, snimka pluća (rentgen) i, po potrebi, analiza krvi ili ispljuvka.

5. U kojim slučajevima treba otići kod lekara?

Ukoliko imate visoku temperaturu, jak kašalj, promenu boje ispljuvka, otežano disanje ili se osećate izrazito iscrpljeno, treba odmah potražiti lekarsku pomoć.

6. Da li je moguće lečiti upalu pluća kod kuće?

Kod blažih slučajeva moguće je ozdraviti uz lekove i negu prema preporuci lekara. Međutim, ako su simptomi teški, pripadate rizičnoj grupi ili se stanje pogoršava, potrebno je obratiti se bolnici.

7. Kome se preporučuju vakcine protiv gripa i pneumokoka?

Pre svega osobama starijim od 65 godina, hroničnim bolesnicima, osobama sa oslabljenim imunitetom i svima koji su u rizičnoj grupi. O ličnim rizicima možete se posavetovati sa svojim lekarom.

8. Kako izgleda proces oporavka nakon pneumonije?

Većina ljudi se potpuno oporavi u roku od nekoliko nedelja. Međutim, kod starijih, osoba sa pridruženim bolestima ili teškim oblicima bolesti, oporavak može trajati duže. Preporučuje se adekvatan odmor i redovne lekarske kontrole.

9. Može li se upala pluća ponoviti?

Da, kod nekih osoba upala pluća može nastati više puta. Prisutnost faktora rizika može olakšati ponovnu pojavu bolesti.

10. Da li su neželjeni efekti vakcina ozbiljni?

Obično su blagi i kratkotrajni; mogu se javiti bol na mestu uboda, blago povišena temperatura, malaksalost. U retkim slučajevima, ukoliko se pojave ozbiljne reakcije, potrebno je potražiti medicinsku pomoć.

11. Da li pušenje i konzumacija alkohola povećavaju rizik od pneumonije?

Da, pušenje i prekomerna upotreba alkohola slabe odbrambene mehanizme pluća i povećavaju rizik od upale pluća.

12. Oboleo/la sam od upale pluća, kako da se zaštitim?

Odmarajte, unosite dovoljno tečnosti, redovno uzimajte propisane lekove i izbegavajte naporne aktivnosti i blizak kontakt sa drugim osobama koliko god je moguće.

13. Koji je najefikasniji način prevencije upale pluća?

Vakcinacija, pridržavanje higijenskih pravila, držanje faktora rizika pod kontrolom i redovni zdravstveni pregledi spadaju među najučinkovitije metode zaštite od upale pluća.

Izvori

• Svetska zdravstvena organizacija (SZO), Opšti pregled bolesti upale pluća i globalni izveštaji o upali pluća

• Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), Upala pluća — Prevencija, simptomi i lečenje

• Evropsko respiratorno društvo (ERS), Upala pluća: Smernice i preporuke

• Američko torakalno društvo (ATS), Smernice za upalu pluća stečenu u zajednici

• The Lancet Respiratory Medicine, Globalno i regionalno opterećenje bolničkim prijemima zbog upale pluća