Šta Treba da Znate o Trzanju Oka

Trzanje oka je izuzetno česta pojava u društvu i iako se uglavnom smatra bezopasnom, zapravo predstavlja kliničku sliku koja nastaje usled nevoljnih kontrakcija mišića kapka. U svakodnevnom životu najčešće se javlja zbog umora ili nesanice, ali ponekad može biti i znak različitih očnih bolesti koje leže u osnovi. Iz tog razloga, kod dugotrajnih ili često ponavljajućih trzanja oka važno je obratiti se specijalisti za očne bolesti.

Šta je trzanje oka?

Trzanje oka, poznato u medicini kao "miokimija", najčešće se ispoljava iznenadnim, kratkotrajnim i nevoljnim pokretima (spazmima) mišića kapka. Ove kontrakcije se obično javljaju na gornjem kapku; kod nekih osoba mogu se javiti na donjem kapku ili na oba kapka istovremeno. Trzanja mogu biti blaga i gotovo neprimetna, a ponekad se tokom dana mogu javiti više puta ili uopšte ne. Retko, kontrakcije mogu biti jače i duže trajati, pa čak dovesti do zatvaranja oba kapka. Ova ozbiljnija slika naziva se "blefarospazam" i zahteva obaveznu medicinsku procenu.

Najčešće trzanja kapka izazivaju samo lokalne i blage tegobe. Međutim, iako retko, ako se trzanje mišića i nekontrolisani pokreti jave i na drugim delovima lica, to može ukazivati na neurološko stanje. U takvim slučajevima potrebno je brzo se obratiti zdravstvenoj ustanovi.

Mogući uzroci trzanja oka

Trzanje oka se najčešće javlja kao bezopasna i prolazna pojava. Iako se u većini slučajeva tačan uzrok ne zna, različiti faktori mogu imati ulogu u spazmima očnih mišića:

• Prekomerni umor

• Nesanica ili neredovne navike spavanja

• Stres i napetost

• Nadraženost, alergija ili suvoća oka

• Očne infekcije

• Izloženost jakom sunčevom svetlu, vetru, zagađenju vazduha ili jakim svetlosnim uslovima

• Učestalo trljanje oka ili fizičke povrede

• Prekomerna upotreba kofeina, alkohola ili duvanskih proizvoda

• Neželjeni efekti nekih lekova

Veoma retko, neki neurološki poremećaji ili tumori mozga takođe mogu biti osnovni uzrok dugotrajnog trzanja oka. Zbog toga, ukoliko tegobe traju duže vreme, obavezno se treba konsultovati sa stručnjakom.

Uzroci trzanja na levom ili desnom oku

Uzroci trzanja na desnom i levom oku su slični. Umor, povećan nivo stresa, prekomeran unos kofeina ili alkohola, poremećaji elektrolita i neki lekovi mogu uzrokovati ovu pojavu. Retko, trzanje oka može biti znak zdravstvenog problema; u tom slučaju pregled oka i potrebne analize dobijaju na značaju.

Koji su simptomi trzanja oka?

Osnovni simptom su brze, ritmične i nevoljne kontrakcije mišića kapka (gornjeg ili donjeg). Najčešće su bezbolne, ali kod nekih osoba mogu izazvati blagu nelagodnost. Trzanja mogu trajati nekoliko sekundi ili se povremeno nastavljati danima. U težim slučajevima mogu dovesti do potpunog zatvaranja kapka.

U kojim slučajevima treba potražiti medicinsku pomoć?

Većina trzanja oka prolazi spontano u kratkom roku i obično ne zahteva lečenje. Međutim, ukoliko imate sledeće tegobe, ne oklevajte da se obratite oftalmologu:

• Ako se javi izraženo spuštanje kapka

• Ako se pojavi prekomerno suzenje ili stalno crvenilo oka

• Ako se kontrakcije pojave i na drugim delovima lica

• Ako se tokom spazma kapak potpuno zatvori i nakon toga imate poteškoće sa otvaranjem oka

• Ako postoji iscedak, otok ili izraženi znaci upale oka

• Ako trzanje traje duže od tri nedelje

Takođe, ukoliko se uz trzanje oka jave iznenadne promene vida, bol ili nevoljni pokreti i u okolnim mišićima, može biti potrebna i neurološka procena.

Dijagnostikovanje trzanja oka i proces pregleda

Dijagnoza trzanja oka se najčešće postavlja na osnovu medicinske anamneze i kliničkog pregleda. Retko, u slučajevima kada tegobe traju, mogu se tražiti dodatne analize usmerene na očne bolesti ili neurološke poremećaje (na primer, magnetna rezonanca - MR, krvne analize ili neurološka procena). Ovo je važno radi isključivanja mogućih ozbiljnih uzroka.

Smanjenje trzanja oka i preventivne mere

Većina trzanja oka može se povući spontano uz jednostavne mere. U nastavku možete pronaći preporuke na ovu temu:

• Vodite računa o dovoljnom i kvalitetnom snu.

• Često odmarajte oči i pravite pauze ako dugo gledate u ekran.

• Smanjite unos napitaka sa visokim sadržajem kofeina kao što su kafa, čaj i energetska pića.

• Izbegavajte nepotrebno trljanje ili pritiskanje očiju.

• Ako sumnjate na suvoću oka, alergiju ili infekciju, konsultujte se sa lekarom i koristite odgovarajuće kapi ili lekove.

• Koristite naočare za sunce sa UV filterom kada ste na suncu.

• Obratite pažnju da vazduh u prostoriji bude čist i vlažan; provetravanje i svež vazduh su korisni za zdravlje očiju.

• Ne ustručavajte se da potražite psihološku podršku ukoliko je potrebno da se oslobodite stresa.

Ako imate postojeću očnu bolest ili hronično oboljenje, nastavite da koristite terapiju prema preporuci lekara.

Opcije lečenja

Trzanje oka se najčešće povlači bez lečenja. U slučajevima kada tegobe traju ili se često ponavljaju, važno je nakon medicinskog pregleda lečiti osnovni uzrok. Ako postoji alergija ili suvoća oka, mogu se prepisati odgovarajuće kapi i veštačke suze. Ako su prisutni stres i zamor mišića, preporučuje se odmor. U retkim i ozbiljnim slučajevima, po preporuci lekara, mogu se koristiti lekovi za opuštanje mišića ili naprednije terapije. Kod ozbiljnih spazama kao što je blefarospazam, mogu biti potrebne injekcije botulinum toksina i terapija mora biti pod nadzorom lekara.

Zapamtite, ukoliko imate dugotrajne, jake ili neuobičajeno ponavljajuće kontrakcije mišića oka, rana stručna pomoć može sprečiti nastanak ozbiljnijih očnih problema u budućnosti. Ne zanemarujte zdravlje svojih očiju.

Često postavljana pitanja

1. Zašto dolazi do trzanja oka?

Najčešći uzroci trzanja oka su umor, nesanica, stres, unos kofeina ili iritacija oka. Retko, osnovni uzrok mogu biti očne ili neurološke bolesti.

2. Da li je trzanje oka štetno?

Većina trzanja oka je bezopasna i prolazi za kratko vreme. Međutim, ako traje neuobičajeno dugo ili je praćeno ozbiljnim simptomima, obavezno se treba obratiti lekaru.

3. Da li trzanje levog oka ukazuje na nešto loše?

Ne postoji praktična razlika u zdravstvenom smislu između trzanja levog i desnog oka. Trzanje oba oka obično ima iste uzroke.

4. U kojim slučajevima treba ići kod lekara zbog trzanja oka?

Ako trzanje traje duže od tri nedelje, potpuno zatvara oko, praćeno je bolom, otokom ili gubitkom vida, ili ako se nevoljni pokreti jave i na drugim mišićima lica, potrebno je obratiti se stručnjaku.

5. Šta može pomoći da se smanji trzanje oka?

Dovoljno sna, smanjenje stresa, smanjenje unosa kofeina, česte pauze tokom rada za računarom i briga o higijeni oka su korisni.

6. Da li je trzanje oka zarazno?

Ne, trzanje oka nije zarazna bolest.

7. Može li trzanje kapka biti trajno?

Većina trzanja kapka je prolazna. Ako ne postoji ozbiljna bolest u osnovi, ne očekuje se da bude trajno.

8. Koje kapi se koriste kod trzanja oka?

Po preporuci lekara mogu se koristiti odgovarajuće kapi za alergiju, suvoću ili infekciju oka.

9. Da li trljanje oka povećava trzanje?

Da, često pritiskanje ili trljanje oka može izazvati iritaciju i podstaći trzanje.

10. Da li treba koristiti biljne ili alternativne terapije kod trzanja oka?

Ne preporučuje se upotreba alternativnih terapija bez saveta zdravstvenih radnika. Kod očnih tegoba najpre je potrebna lekarska procena.

11. Šta raditi ako se uz trzanje oka javi i glavobolja?

Ako se tegobe javljaju zajedno i traju duže, može biti potrebna neurološka procena, obavezno se obratite lekaru.

12. Da li je trzanje oka kod dece opasno?

I kod dece je najčešće prolazno. Međutim, ako se često ponavlja ili postoje dodatne tegobe, treba se obratiti pedijatru ili oftalmologu.

Izvori

• Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization – WHO)

• Američka akademija za oftalmologiju (American Academy of Ophthalmology – AAO)

• Mayo klinika: Trzanje oka

• Nacionalni institut za oko – Izvori informacija o zdravlju oka

• Klivlendska klinika: Trzanje oka (miohimija i blefarospazam)