Šta je infarkt miokarda? Koji su njegovi simptomi i uzroci? Kako se sprovodi lečenje savremenim pristupom?
Koji su simptomi i uzroci infarkta miokarda? Koji su savremeni pristupi lečenju?
Infarkt miokarda je stanje koje zahteva hitnu medicinsku intervenciju, a nastaje usled ozbiljnog nedostatka kiseonika i hranljivih materija u srčanom mišiću. Medicinski naziv je infarkt miokarda i najčešće se javlja zbog iznenadne blokade koronarnih arterija koje snabdevaju srce krvlju. Ova blokada nastaje pucanjem plakova, koji se sastoje od masnoća, holesterola i drugih materija nataloženih na zidovima krvnih sudova, ili formiranjem krvnog ugruška koji potpuno ili delimično zatvara sud. Ranim prepoznavanjem i lečenjem moguće je svesti štetu na srcu na minimum.
Definicija i osnovni uzroci infarkta miokarda
Infarkt miokarda je stanje koje karakteriše oštećenje srčanog tkiva usled nemogućnosti zadovoljenja potreba srčanog mišića za kiseonikom. Ovo stanje je najčešće posledica suženja ili iznenadne blokade koronarnih arterija. Plakovi koji se nakupljaju na zidovima krvnih sudova mogu vremenom suziti sud, a ukoliko dođe do njihovog pucanja, na njih se može nadovezati krvni ugrušak koji iznenada prekida dotok krvi do srčanog mišića. Ako se ova blokada ne otkloni brzo, srčani mišić može pretrpeti nepovratna oštećenja, što dovodi do smanjenja sposobnosti srca da pumpa krv, odnosno do srčane insuficijencije. Infarkt miokarda i dalje predstavlja jedan od vodećih uzroka smrtnosti u svetu. U mnogim zemljama, infarkt miokarda uzrokuje mnogo više smrtnih slučajeva nego saobraćajne nesreće.
Koji su najčešći simptomi infarkta miokarda?
Simptomi infarkta miokarda mogu varirati od osobe do osobe i ponekad se javljaju sa nespecifičnim znacima. Najčešći simptomi su:
Bolu ili nelagodnost u grudima: osećaj pritiska, stezanja, pečenja ili težine u sredini grudi; ponekad se širi u levi ruk, vrat, vilicu, leđa ili stomak.
Kratak dah: može se javiti zajedno sa bolom u grudima ili samostalno.
Znojenje: naročito hladan i obilan znoj je tipičan.
Malaksalost i umor: može se javiti pojačan osećaj iscrpljenosti danima pre krize, češće kod žena.
Vrtoglavica ili osećaj nestabilnosti
Mučnina, povraćanje ili loše varenje
Lupanje srca koje nije povezano sa fizičkom aktivnošću i ne prolazi
Ubrzan ili nepravilan rad srca
Bolu u leđima, ramenu ili gornjem delu stomaka, naročito češće kod žena.
Neobjašnjiv kašalj ili otežano disanje
Otoci na nogama, stopalima ili člancima (češće u kasnijim fazama) Ovi simptomi mogu biti blagi ili veoma izraženi. Posebno ako bol u grudima i kratak dah traju duže od nekoliko minuta ili se ponavljaju, neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć.
Simptomi infarkta miokarda u različitim grupama
Kod žena i mlađih osoba infarkt miokarda može nastupiti i bez tipičnog bola u grudima. Kod žena su češći simptomi kao što su malaksalost, bol u leđima, mučnina, poremećaji sna i anksioznost. Kod starijih osoba i dijabetičara osećaj bola može biti slabije izražen, a umesto toga prvi simptom može biti iznenadna slabost ili kratak dah.
Nelagodnost u grudima, lupanje srca, hladan znoj i iznenadno buđenje tokom noći ili sna mogu biti znakovi infarkta miokarda koji se javlja tokom spavanja.
Koji su osnovni faktori rizika za infarkt miokarda?
U razvoju infarkta miokarda učestvuje više faktora rizika, koji se često javljaju zajedno. Najčešći faktori rizika su:
Korišćenje cigareta i duvanskih proizvoda
Povišen holesterol (posebno povećanje LDL holesterola)
Povišen krvni pritisak (hipertenzija)
Dijabetes (šećerna bolest)
Gojaznost i fizička neaktivnost
Nezdrava ishrana (dijeta bogata zasićenim i trans mastima, siromašna vlaknima)
Porodična anamneza ranog oboljenja srca
Stres i hronični psihički pritisak
Starenje (rizik raste sa godinama)
Muški pol (ali se rizik povećava i kod žena nakon menopauze) Neki laboratorijski nalazi (kao što su C-reaktivni protein, homocistein) takođe mogu ukazivati na povećan rizik. U savremenoj medicini, kod osoba sa problemom gojaznosti, određene hirurške i intervencione metode u kombinaciji sa promenom životnog stila mogu doprineti smanjenju rizika.
Kako se postavlja dijagnoza infarkta miokarda?
Najvažniji korak u dijagnostici infarkta miokarda je posmatranje tegoba i kliničke slike pacijenta. Zatim se primenjuju sledeće osnovne analize:
Elektrokardiografija (EKG): pokazuje promene u električnoj aktivnosti srca tokom krize.
Krvne analize: naročito povišene vrednosti enzima i proteina koji se oslobađaju iz srčanog mišića, kao što je troponin, podržavaju dijagnozu.
Ehkokardiografija: procenjuje snagu kontrakcije srčanog mišića i poremećaje pokretljivosti.
Po potrebi se mogu koristiti i rendgen grudnog koša, kompjuterizovana tomografija ili magnetna rezonanca kao dodatne dijagnostičke metode.
Koronarna angiografija: koristi se za definitivnu dijagnozu i istovremeno lečenje suženja i blokada krvnih sudova. Tokom procedure, po potrebi se može uraditi balon angioplastika ili postavljanje stenta radi otvaranja krvnog suda.
Šta treba prvo uraditi kod infarkta miokarda?
Vreme je od presudnog značaja za osobu koja oseća simptome infarkta miokarda. U tom slučaju, osnovni koraci su:
Odmah pozvati hitnu medicinsku pomoć (službu hitne pomoći ili ambulantu)
Osoba treba da sedi mirno, sa što manje pokreta
Ako je sama, treba da ostavi vrata otključana ili zatraži pomoć od okoline
Ako je lekar ranije preporučio, može koristiti lekove kao što je zaštitni nitroglicerin
Treba sačekati dolazak medicinskog tima, izbegavati nepotrebne napore i paniku Brza i odgovarajuća intervencija tokom krize smanjuje oštećenje srčanog mišića i povećava šanse za preživljavanje.
Savremeni pristupi lečenju infarkta miokarda
U savremenoj medicinskoj praksi, lečenje infarkta miokarda se planira prema vrsti, težini krize i postojećim faktorima rizika kod pacijenta. Terapija obično uključuje sledeće korake:
Odmah se započinje terapija lekovima koji otvaraju krvne sudove i lekovima za razređivanje krvi
U ranoj fazi se najčešće primenjuje koronarna intervencija (angioplastika, postavljanje stenta)
Po potrebi se može izvesti bajpas operacija, kojom se zapušeni krvni sudovi zamenjuju zdravim
Nakon otklanjanja životne opasnosti, sprovode se promene životnog stila, redovno uzimanje lekova i kontrola faktora rizika radi očuvanja zdravlja srca
Prestanak pušenja, zdrava i uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost, upravljanje stresom i kontrola dijabetesa i hipertenzije, ukoliko postoje, predstavljaju osnovne mere Tokom lečenja, veoma je važno da pacijenti pažljivo prate preporuke kardiologa i kardiohirurga i redovno odlaze na kontrolne preglede.
Šta se može učiniti za prevenciju infarkta miokarda?
Rizik od infarkta miokarda može se značajno smanjiti promenama životnog stila:
Potpuno izbegavanje cigareta i duvanskih proizvoda
Uspostavljanje režima ishrane sa niskim holesterolom, bogate povrćem i vlaknima, sa ograničenim unosom zasićenih masti i prerađene hrane
Redovno vežbanje; preporučuje se najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno
Kontrola visokog krvnog pritiska i šećera u krvi; po potrebi kontinuirano uzimanje terapije
Ako imate višak kilograma ili ste gojazni, potražite stručnu pomoć za postizanje zdrave telesne mase
Naučite tehnike upravljanja stresom i koristite sisteme psihološke podrške Pridržavanje ovih mera pomaže u smanjenju smrtnosti od srčanih bolesti širom sveta.
Često postavljana pitanja
U kojim godinama se infarkt miokarda najčešće javlja?
Rizik od infarkta miokarda raste sa godinama. Međutim, zbog genetskih faktora, dijabetesa, pušenja i načina života, može se javiti i kod mlađih odraslih osoba.
Da li je moguće doživeti infarkt miokarda bez bola u grudima?
Da. Posebno kod žena, dijabetičara i starijih osoba, infarkt miokarda može nastupiti i bez bola u grudima. Potrebno je obratiti pažnju na atipične simptome kao što su malaksalost, kratak dah, mučnina ili bol u leđima.
Da li se srčani udar može dogoditi noću ili tokom spavanja?
Da, srčani udari mogu nastati tokom spavanja ili u ranim jutarnjim satima. Osobe koje se iznenada probude zbog bola u grudima, lupanja srca ili vrtoglavice treba bez odlaganja da potraže medicinsku procenu.
Da li su simptomi srčanog udara kod žena različiti od onih kod muškaraca?
Kod žena se umesto klasičnog bola u grudima mogu javiti slabost, bol u leđima i stomaku, otežano disanje, mučnina i drugi različiti simptomi.
Koja stanja se mogu pomešati sa srčanim udarom?
Stomačne tegobe, panični napad, bolovi u mišićno-skeletnom sistemu, refluks i upala pluća mogu imati slične simptome kao srčani udar. U slučaju sumnje, obavezno je obaviti medicinsku procenu.
Da li treba uzeti aspirin tokom srčanog udara?
Ako je lekar preporučio i nemate alergiju, žvakanje aspirina dok ne stigne hitna pomoć može biti korisno u nekim slučajevima. Međutim, uvek je prioritet traženje medicinske pomoći.
Da li je moguće potpuno ozdraviti nakon srčanog udara?
Većina pacijenata koji dobiju ranu intervenciju može uz odgovarajuću terapiju i promene životnog stila voditi zdrav život. Ipak, u nekim slučajevima može doći do trajnog gubitka srčane funkcije.
Koji su uzroci srčanog udara kod mladih?
Kod mladih, pušenje, visok holesterol, gojaznost, fizička neaktivnost i određene urođene anomalije krvnih sudova mogu dovesti do srčanog udara.
Na šta treba obratiti pažnju u ishrani radi prevencije srčanog udara?
Treba birati povrće, voće, integralne žitarice, ribu i zdrave masti; unos zasićenih i trans masnih kiselina, soli i šećera treba ograničiti.
Kada se može početi sa vežbanjem nakon srčanog udara?
Program vežbanja nakon srčanog udara mora započeti isključivo pod nadzorom lekara i na osnovu individualne procene rizika.
Koliko dugo osoba ostaje u bolnici nakon srčanog udara?
Ovo vreme zavisi od težine udara i primenjenih terapija. Najčešće se u bolnici ostaje od nekoliko dana do nedelju dana.
Šta treba da radim ako u porodici postoji srčana bolest?
Porodična anamneza je važan faktor rizika. Ne treba pušiti, treba se zdravo hraniti, redovno vežbati i po potrebi obavljati redovne kardiološke kontrole.
Može li stres izazvati srčani udar?
Dugotrajni stres može posredno povećati rizik od srčanog udara. Korisno je izbegavati stres ili koristiti efikasne metode suočavanja sa stresom.
Izvori
Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization, WHO): Cardiovascular diseases (CVDs) Fact Sheet.
Američko udruženje za srce (American Heart Association, AHA): Heart Attack Symptoms, Risk, and Recovery.
Evropsko kardiološko društvo (European Society of Cardiology, ESC): Guidelines for the management of acute myocardial infarction.
US Centers for Disease Control and Prevention (CDC): Heart Disease Facts.
New England Journal of Medicine, The Lancet, Circulation (recenzirani medicinski časopisi).