Dijareja: Uzroci, Simptomi i Bezbedni Pristupi

Шта је дијареја и како настаје?

Дијареја је чест проблем дигестивног система који се дефинише као учесталија, мекша и воденаста столица него иначе. Најчешће настаје услед инфекционих агенаса који улазе у црева, интолеранције на храну или неких обољења дигестивног система. Пошто може довести до брзог губитка течности и електролита у организму, нарочито код беба, мале деце, старијих и особа са ослабљеним имунитетом, мора се пажљиво управљати.

Дијареја код деце је чест случај, али понекад може доћи до озбиљног губитка течности (дехидратације). Нарочито код новорођенчади, симптоми дехидратације могу се појавити у кратком року након почетка дијареје; зато је веома важно пажљиво их пратити. Смањена количина урина, сува уста, плач без суза, упале очи и немир код беба и мале деце могу бити важни знаци губитка течности.

Како препознати озбиљну и опасну дијареју?

Неке врсте дијареје могу довести до брзог и озбиљног губитка течности и електролита у организму и представљају животну опасност. Овај клинички слика, која се обично развија услед бактеријских токсина као што су колера (Vibrio cholerae), Clostridium difficile или одређене вирусне и паразитске инфекције, доводи до немогућности црева да поново апсорбују течност и организам брзо губи воду. Могу се јавити озбиљни симптоми као што су јака жеђ, низак крвни притисак, малаксалост, грчеви у мишићима, конфузија, па чак и шок. У оваквим ситуацијама, уместо покушаја кућног лечења, неопходно је одмах потражити медицинску помоћ, што је посебно важно за децу, старије и хронично болесне особе.

Који су упозоравајући знаци опасне дијареје?

Следећи симптоми могу указивати да је дијареја прешла из уобичајеног у озбиљније стање:

• Надимање, бол и грчеви у стомаку

• Немогућност контроле цревних покрета

• Висока температура

• Крв или слуз у столици

• Изненадан и изражен губитак телесне масе

• Повраћање или мучнина

• Изражена жеђ, сува уста, смањена количина урина и тамна боја урина

• Раздражљивост, вртоглавица, низак крвни притисак и промене свести

Код беба, немир, упала фонтанела, сува уста и мање запрљаних пелена могу бити знаци губитка течности. Посебно је важно да одрасли који брину о бебама и малој деци пажљиво прате ове симптоме, јер деца често не могу да изразе своје тегобе.

Врсте дијареје

Дијареја се обично класификује на следећи начин:

Акутна дијареја: Врста дијареје која почиње нагло, најчешће услед инфекција, и траје мање од недељу дана.

Хронична дијареја: Траје дуже од четири недеље и обично је повезана са хроничним узроцима као што су синдром иритабилног црева, целијакија или инфламаторне болести црева.

Секреторна дијареја: Развија се услед прекомерног лучења течности у цревима; бактеријски токсини као што је код колере могу бити узрок.

Осмотска дијареја: Долази до ње када супстанце које нису апсорбоване у цревима везују воду, на пример код интолеранције на лактозу.

Масна (стеаторејска) дијареја: Столица је масна, сјајна и непријатног мириса услед поремећаја апсорпције масти.

Који су узроци дијареје?

Најчешћи узроци дијареје код деце и одраслих широм света су вирусне и бактеријске инфекције. Поред тога:

• Паразитске инфекције

• Непознатог порекла, недовољно термички обрађена или нехигијенска храна и вода за пиће

• Промене у цревној флори изазване неким лековима, посебно антибиотицима

• Интолеранције на храну (на пример осетљивост на лактозу или глутен)

• Хроничне болести црева (на пример Кронова болест, улцерозни колитис)

• Стрес и психолошки фактори такође могу утицати на цревне покрете.

Који су ризици ако се дијареја не лечи?

Ако се код вашег детета јаве температура, повраћање и симптоми дијареје, а не добије се благовремена дијагноза и терапија, могу се развити различити ризици:

• Малаксалост, губитак апетита, значајан пад квалитета живота

• Сува уста, смањено излучивање урина

• Губитак свести, у тешким случајевима кома и смрт

Озбиљност дехидратације код мале деце може расти много брже него код одраслих. Због тога се не сме занемарити.

Управљање дијарејом код деце и беба

Дијареја код деце је најчешће изазвана вирусима и обично није потребна примена антибиотика. Истовремена појава дијареје и повраћања повећава ризик од губитка течности. Ако се код детета јави често повраћање, немогућност храњења или уноса течности, обавезно се треба обратити стручњаку.

Како обезбедити течност код куће?

Основни циљ код благе и умерене дијареје код куће је надокнада изгубљене течности и минерала. Орални рехидратациони раствори који се припремају са водом и могу се набавити у апотекама могу се безбедно користити у ту сврху. Препоруке у зависности од узраста детета су следеће:

• Испод 2 године: По једна мала чаша након сваке воденасте столице

• 2 године и више: Половина или пуна чаша воде

• Старија деца: Колико год могу да попију

Када се повраћање појачава, препоручује се давање мањих количина течности у чешћим интервалима.

Каква треба да буде исхрана?

Током периода дијареје не треба потпуно прекинути исхрану; треба бирати намирнице које не оптерећују стомак као што су банана, јогурт, пиринчана каша, кувани кромпир, пилетина, бистра супа од поврћа, јогурт напитак и хлеб. Треба избегавати слатку, пржену, зачињену или киселу храну јер могу погоршати дијареју.

Подршка цревној флори

Неки лекари могу препоручити пробиотичке суплементе или производе који садрже цинк ради подршке цревној флори. Употреба ових производа увек треба да буде по препоруци здравственог радника.

Нега беба са дијарејом

Најважнија тачка у лечењу дијареје код беба је адекватна надокнада изгубљене течности и минерала. Код беба које се хране мајчиним млеком, дојење треба наставити у чешћим интервалима. Орални рехидратациони раствори могу се користити по препоруци лекара. Ако је беба довољно стара, могу се додати пиринчана каша, кувани кромпир, пире од банане или јогурт. Ако дијареја траје дуже од три дана, ако се јави температура или крвава столица, обавезно се треба обратити лекару.

Фактори ризика за појаву дијареје

Следећи фактори повећавају ризик од развоја дијареје:

• Недостатак дојења (посебно у прва 4 месеца)

• Нехигијенски услови флаша и цуцли

• Неправилна припрема/чување хране и воде

• Недовољна хигијена околине

• Ослабљен имунитет или хроничне болести

Путеви преноса и превенција дијареје

Инфекције се најчешће преносе путем фекално-оралног пута, као и небезбедном водом и недовољно термички обрађеном храном. Не треба поново чувати подгревану храну у фрижидеру, треба избегавати гужве и сумњиве базене, као и непастеризовано млеко и производе од млека. Припрема и сервирање хране морају бити у складу са хигијенским правилима, храна треба бити добро скувана и свеже конзумирана.

Када се обратити лекару?

У следећим случајевима треба брзо потражити медицинску помоћ:

• Честа и обилна воденаста столица

• Немогућност уноса воде или изражена исцрпљеност

• Температура изнад 38°C

• Понављајуће или појачано повраћање

• Крв у столици

• Смањено излучивање урина, плач без суза, сува и наборана кожа

Посебно треба бити опрезан код старијих, беба и особа са основним обољењима.

Које се методе користе у дијагностици?

У дијагностици се процењује трајање симптома, историја путовања, недавно коришћени лекови и навике у исхрани. У зависности од типа дијареје могу се користити анализе столице, лабораторијски тестови и по потреби методе снимања. Код хроничне дијареје могу се применити додатне дијагностичке процедуре ради откривања основног узрока.

Терапијски приступи

Cilj u akutnoj dijareji je nadoknaditi izgubljenu tečnost i minerale i očuvati opšte stanje osobe. Terapija antibioticima je potrebna samo po preporuci lekara i kod određenih uzročnika bolesti. Ishrana treba da se nastavi i simptomi gubitka tečnosti moraju se pažljivo pratiti. U ozbiljnim slučajevima može se primeniti intravenska terapija tečnošću. Ako je otkrivena hronična bolest, lečenje se prilagođava osnovnom uzroku.

Metode prevencije dijareje

• Razvijanje navika higijene i pranja ruku

• Konzumiranje bezbedne, čiste vode i dobro termički obrađene hrane

• Preferiranje pasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda

• Posebno tokom letnjih meseci obratiti pažnju na hranu konzumiranu na otvorenom

Često postavljana pitanja

1. Šta je dijareja i kada postaje opasna?

Dijareja je stanje kada je stolica tečna, mekana i učestala. Ako se pojave visoka temperatura, jaka žeđ, krvava stolica ili nagli gubitak telesne mase, ili kod deteta/bebe povraćanje uz nemogućnost uzimanja tečnosti, potrebna je hitna intervencija.

2. Šta treba raditi kod dijareje kod beba?

Važno je nadoknaditi izgubljenu tečnost i minerale, češće dojiti i po preporuci lekara davati oralni rehidratacioni rastvor. Kod ozbiljnih simptoma obavezno se obratiti lekaru.

3. Zašto dolazi do dijareje kod dece?

Najčešći uzrok kod dece su virusi (npr. rotavirus, norovirus). Takođe, prljava voda, nehigijenska hrana, neki antibiotici i intolerancija na hranu mogu izazvati dijareju.

4. Kako se može sprečiti dijareja?

Preporučuje se često pranje ruku, konzumiranje bezbedne vode i dobro termički obrađene hrane, kao i izbegavanje nepasterizovanih mlečnih proizvoda.

5. Kako se dijareja leči kod kuće?

Kod blage i umerene dijareje, treba davati puno tečnosti i birati lako svarljivu hranu. Probiotici ili suplementi cinka mogu se koristiti po preporuci lekara.

6. Koji su simptomi dehidracije?

Suva usta i koža, smanjeno mokrenje, tamna mokraća, smanjenje suza, slabost i kod dece razdražljivost/promene svesti su osnovni pokazatelji gubitka tečnosti.

7. Koja hrana je korisna kod dijareje?

Preporučuju se banana, pirinač, kuvani krompir, jogurt, surutka i hleb, odnosno jednostavni ugljeni hidrati i izvori proteina. Važno je povećati unos tečnosti kod dece i odraslih.

8. Da li antibiotici mogu izazvati dijareju?

Da, neki antibiotici mogu narušiti crevnu floru i izazvati dijareju. Ne treba koristiti antibiotike bez preporuke lekara.

9. Kada treba otići kod lekara?

Kod jake dijareje, povraćanja, visoke temperature, krvave stolice, nemogućnosti uzimanja tečnosti i simptoma dehidracije obavezno se treba obratiti zdravstvenoj ustanovi.

10. Šta je hronična dijareja i kod kojih bolesti se javlja?

Dijareja koja traje duže od četiri nedelje smatra se "hroničnom" i najčešće je povezana sa sindromom iritabilnog creva, celijakijom ili inflamatornim bolestima creva.

11. Da li probiotici pomažu kod dijareje?

Prema nekim studijama, probiotici mogu pomoći u skraćivanju trajanja akutne dijareje i podržati crevnu floru; međutim, njihovu upotrebu treba konsultovati sa stručnjakom.

12. Kako da znam da li je dijareja zarazna?

Mnoge dijareje izazvane infekcijama (na primer rotavirus ili norovirus) su zarazne. Važno je održavati higijenu ruku i ne deliti lične predmete.

13. Koji lekovi mogu izazvati dijareju?

Najčešće antibiotici, neki lekovi za želudac i lekovi za hemoterapiju mogu izazvati dijareju; pre prekida terapije uvek se konsultujte sa svojim lekarom.

14. Koliko vode treba piti kod gubitka tečnosti?

Gubitak treba nadoknaditi vodom i pripremljenim oralnim rehidratacionim rastvorima. Odgovarajuću količinu po satu ili po stolici može odrediti vaš pedijatar.

15. Kada treba napraviti pauzu u ishrani kod dijareje?

Generalno, ne preporučuje se prekid ishrane. U slučaju ozbiljnog povraćanja i nemogućnosti uzimanja tečnosti, režim ishrane mora se prilagoditi pod nadzorom lekara.

Izvori

• Svetska zdravstvena organizacija (WHO): Diarrhoeal Disease Fact Sheet

• Centri za kontrolu i prevenciju bolesti SAD (CDC): Diarrhea – Overview

• Evropsko udruženje za pedijatrijsku gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu (ESPGHAN) smernice

• The New England Journal of Medicine: Management of Acute Gastroenteritis in Children

• Američka akademija za pedijatriju (AAP): Oralna rehidrataciona terapija kod odojčadi i dece

Sve informacije u ovom članku zasnovane su na aktuelnim kliničkim vodičima i pouzdanim izvorima. U procesu dijagnostike i lečenja obavezno se konsultujte sa zdravstvenim radnikom.