Šta je puls i zašto je važan?
Puls, iako se često naziva otkucajem srca; zapravo označava pritisak koji krv, pri svakoj kontrakciji srca, vrši na zidove krvnih sudova i ritmičke talase koji se tom prilikom stvaraju u sudovima. Srce, stezanjem i opuštanjem, šalje krv u veliku arteriju aortu, a odatle u celo telo. Pošto su krvni sudovi elastične građe, oni reaguju na ovaj protok krvi širenjem i sužavanjem. Puls se može lako osetiti dodirom na mestima blizu površine tela, kao što su ručni zglob, vrat, slepoočnica ili prepona.
Vrednost pulsa kod svake osobe može varirati u zavisnosti od brojnih faktora kao što su starost, pol, opšte zdravstveno stanje, telesna temperatura, hormonske promene, svakodnevne fizičke ili emocionalne aktivnosti, upotreba lekova i razne bolesti. U određenim periodima, povećanje ili smanjenje pulsa usled stresa, vežbanja, bolesti ili promena raspoloženja je potpuno prirodno. Ono što je ovde važno jeste da puls bude pravilan i ritmičan.
Kod osoba koje se redovno bave fizičkom aktivnošću, posebno kod sportista, puls izmeren u stanju mirovanja može biti niži od proseka populacije. Puls ne daje samo informaciju o tome koliko brzo srce kuca, već i o ritmu srca, kondiciji i nekim zdravstvenim stanjima. Kod bolesti srca i zalistaka, ozbiljnih krvarenja, poremećaja štitne žlezde, bolesti nervnog sistema i moždanih krvarenja mogu se uočiti značajne promene pulsa.
Kod zdravih odraslih osoba, brzina otkucaja srca u stanju mirovanja obično se kreće između 60-80 otkucaja u minutu.
Koji je normalan opseg pulsa?
Ritmičnost pulsa i njegovo kretanje u određenom opsegu predstavljaju pokazatelj zdravog cirkulatornog sistema. Iako se vrednost pulsa razlikuje kod svakog pojedinca, kod zdravih odraslih osoba normalna brzina otkucaja srca u mirovanju obično se smatra između 60-100 otkucaja u minutu. Kod osoba koje se aktivno bave sportom, ova vrednost može pasti i do 45-60 otkucaja u minutu. Nizak puls u mirovanju može značiti da srce radi efikasnije.
Povišena brzina otkucaja srca može povećati rizik od moždanog udara ili infarkta, pa redovna merenja u stanju mirovanja mogu omogućiti rano prepoznavanje. Ako je puls izmeren u mirovanju između 50-70, to se može smatrati idealnim; između 70-85 se generalno smatra normalnim; a iznad 85 može se govoriti o visokom pulsu. Međutim, treba imati na umu da puls sam po sebi nije dijagnostički i da se individualne zdravstvene karakteristike razlikuju.
Redovno merenje pulsa, posebno kada imate tegobe ili faktore rizika, može pomoći u ranom prepoznavanju mogućih zdravstvenih problema. Ipak, ako se uz neuobičajeno nizak puls jave slabost, vrtoglavica ili nesvestica, potrebno je bez odlaganja obratiti se kardiologu. Visok puls je najčešće posledica prolaznih uzroka (kao što su vežbanje ili stres), ali ako je stalno povišen u mirovanju, mora se ispitati. Pušenje i anemija takođe mogu dovesti do povišenog pulsa. Nakon prestanka pušenja, primetno smanjenje pulsa u narednih nekoliko meseci obično se smatra pozitivnom promenom.
Kako se meri puls?
Merenje pulsa, radi dobijanja pouzdanog rezultata, obično treba obaviti u odmorenom i mirnom stanju. Možete izmeriti puls u različito doba dana i izračunati prosečnu vrednost. Na vratu, sa obe strane grkljana, ili na ručnom zglobu odmah iza palca, možete lagano pritisnuti arteriju sa tri prsta i osetiti otkucaje. Kada prstima osetite puls na arteriji, pomoću štoperice ili sata izbrojite otkucaje tokom 60 sekundi. Dobijeni broj predstavlja trenutnu vrednost vašeg pulsa.
Po želji, možete koristiti i digitalne aparate za pritisak ili pametne zdravstvene uređaje. Takođe, u slučaju nepravilnosti srčanog ritma (poznato u narodu kao "preskakanje"), preporučuje se konsultacija sa lekarom. Kod osoba sa dijagnozom aritmije, za tačno merenje pulsa, po mogućstvu treba direktno osluškivati srce. Redovna kontrola pulsa ima značajnu ulogu u ranom otkrivanju kardiovaskularnih i mnogih sistemskih bolesti.
Koji su uzroci visokog pulsa (tahikardije)?
Kada je brzina otkucaja srca viša od normale, to se naziva "tahikardija". Povišen puls može nastati kao posledica srčane slabosti, infekcija, bolesti štitne žlezde, nekontrolisanog gušavosti, ozbiljnih krvarenja ili nekih hroničnih bolesti. Kod obilnih krvarenja, srce počinje brže da kuca kako bi obezbedilo dovoljno kiseonika tkivima, ali ako dođe do ozbiljnog gubitka krvi, puls može značajno pasti, što predstavlja životnu opasnost.
Povišena telesna temperatura, anksioznost, emocionalni stres, fizički napor i iznenadne aktivnosti takođe mogu privremeno ubrzati puls. Puls koji se povisi nakon fizičkog napora ili snažnih emocionalnih doživljaja obično se vraća u normalu kada se osoba odmori. Međutim, puls koji je u mirovanju stalno iznad 90 otkucaja u minutu može ukazivati na neko drugo zdravstveno stanje i zahteva detaljnu procenu.
Redovna fizička aktivnost može vremenom smanjiti puls u mirovanju. Navike poput svakodnevne lagane šetnje pozitivno utiču na zdravlje srca i mogu pomoći u održavanju nižeg pulsa.
Koji su uzroci niskog pulsa (bradikardije)?
Nizak puls, poznat kao "bradikardija", znači da je brzina otkucaja srca ispod normalno prihvaćene vrednosti. Kada puls padne ispod 40 u minutu, telo možda ne dobija dovoljno krvi i kiseonika, što može izazvati vrtoglavicu, nesvesticu, znojenje i neurološke simptome. Moždana krvarenja, tumori, srčane bolesti, smanjena funkcija štitne žlezde, hormonski disbalansi, starenje, urođene srčane anomalije, nedostatak minerala, apneja u snu i upotreba nekih lekova mogu izazvati bradikardiju.
S druge strane, kod zdravih osoba koje redovno vežbaju i imaju dobru kondiciju, brzina otkucaja srca koja pada i do 40 u minutu može se smatrati normalnom. Ovo ukazuje na to da srce radi snažno i efikasno. Fiziološki nizak puls kod sportista i osoba naviknutih na fizičku aktivnost ne mora predstavljati zdravstveni problem.
Koje su vrednosti pulsa prema uzrastu?
Puls bi u svakom uzrastu trebalo da bude pravilan i ritmičan. Tokom aktivnosti prirodno raste, pa je za tačnost merenja preporučljivo meriti puls u mirovanju ili nakon najmanje 5-10 minuta odmora. U zavisnosti od uzrasta i pola, mogu se uočiti razlike u vrednostima pulsa. Na primer, kod dečaka je puls obično nešto viši nego kod devojčica; kod odraslih nema značajne razlike između muškaraca i žena. Takođe, prekomerna telesna težina i hronične bolesti mogu uticati na puls. Za zdrav život preporučuje se redovna zdravstvena kontrola.
Preporučeni opsezi pulsa prema opštim starosnim grupama su sledeći:
Novorođenčad: 70-190 (prosek 125 otkucaja u minutu)
Bebe od 1-11 meseci: 80-160 (prosek 120)
1-2 godine: 80-130 (prosek 110)
2-4 godine: 80-120 (prosek 100)
4-6 godina: 75-115 (prosek 100)
6-8 godina: 70-110 (prosek 90)
8-10 godina: 70-110 (prosek 90)
10-12 godina: Devojčice 70-110, dečaci 65-105 (prosek 85-90)
12-14 godina: Devojčice 65-105, dečaci 60-100 (prosek 80-85)
14-16 godina: Devojčice 60-100, dečaci 55-95 (prosek 75-80)
16-18 godina: Devojčice 55-95, dečaci 50-90 (prosek 70-75)
18 godina i stariji: 60-100 (prosek 80)
Pošto može doći do manjih odstupanja u ovim vrednostima u zavisnosti od uzrasta i individualnih karakteristika, u slučaju bilo kakve zabrinutosti najbolje je konsultovati se sa zdravstvenim radnikom.
Često postavljana pitanja (Č.P.P.)
1. Koliki treba da bude puls?
Kod zdravih odraslih osoba, puls u stanju mirovanja je obično između 60-100 otkucaja u minutu. Kod osoba koje redovno vežbaju ova vrednost može biti niža. Ipak, idealan opseg pulsa može varirati u zavisnosti od individualnog zdravstvenog stanja i uzrasta.
2. Kako mogu izmeriti svoj puls?
Svoj puls možete izmeriti laganim pritiskom tri prsta na površinske arterije na vratu, ručnom zglobu ili preponi i brojanjem otkucaja tokom 60 sekundi. Takođe, digitalni aparati za pritisak ili pametni nosivi uređaji predstavljaju praktično rešenje.
3. Da li je visok puls opasan?
Ako je visok puls posledica privremenih uzroka, obično ne predstavlja ozbiljan rizik i vraća se u normalu. Međutim, stalno visok puls u stanju mirovanja može povećati rizik od bolesti srca i krvnih sudova i treba ga proceniti pod nadzorom lekara.
4. Da li je nizak puls štetan?
Ako puls padne ispod 40 u minuti i tome se pridruže simptomi kao što su vrtoglavica, slabost, nesvestica, obavezno se treba obratiti stručnjaku. Međutim, kod osoba koje redovno vežbaju, nizak puls ne mora predstavljati problem.
5. Šta znači iznenadna promena pulsa?
Iznenadne promene pulsa mogu biti posledica privremenih faktora kao što su stres, vežbanje, iznenadni strah, povišena temperatura ili infekcija. Trajne ili izražene promene mogu biti znak osnovne bolesti, preporučuje se medicinska procena.
6. Da li pušenje utiče na puls?
Da, poznato je da upotreba duvana povećava puls. Prestanak pušenja obično dovodi do smanjenja pulsa; ovo je pozitivan razvoj za zdravlje srca.
7. Koje bolesti dovode do nepravilnosti pulsa?
Bolesti štitaste žlezde, bolesti srčanih zalistaka, anemija, poremećaji nervnog sistema, infekcije i neželjeni efekti nekih lekova mogu dovesti do promena pulsa.
8. Koliki treba da bude puls kod dece?
Vrednost pulsa kod dece varira u zavisnosti od uzrasta. Puls, koji je viši kod novorođenčadi, postepeno se smanjuje kako dete raste. Standardne vrednosti po starosnim grupama date su iznad.
9. Šta znači "preskakanje" pulsa?
Nepravilnost ili "preskakanje" pulsa može ukazivati na poremećaj srčanog ritma. Ako je ovo stanje ponavljajuće ili praćeno tegobama, važno je obratiti se lekaru.
10. Da li treba redovno meriti puls?
Da, posebno ako imate rizik od kardiovaskularnih bolesti ili redovno vežbate, praćenje pulsa može biti korisno. U slučaju iznenadnih promena preporučuje se konsultacija sa stručnjakom.
11. Da li gojaznost ili prekomerna težina utiču na puls?
Prekomerna težina i gojaznost mogu uzrokovati da srce radi intenzivnije; to može dovesti do povišenog pulsa u stanju mirovanja.
12. Da li su merenja pulsa pomoću merača pritiska pouzdana?
Savremeni merači pritiska su uglavnom pouzdani; međutim, za sumnjiva merenja ili nepravilne otkucaje preporučuje se procena lekara.
13. Da li psihološka stanja utiču na puls?
Psihološka stanja kao što su stres, anksioznost, uzbuđenje mogu privremeno ubrzati puls. Ovo je obično kratkotrajno.
14. Kada se puls vraća u normalu nakon vežbanja?
U zavisnosti od intenziteta i ličnog nivoa kondicije, puls se obično vraća u normalu u roku od 5-10 minuta nakon vežbanja.
15. Da li postoje hronične bolesti koje utiču na puls?
Da; hronične bolesti srca, problemi sa srčanim zaliscima, poremećaji ritma i bolesti štitaste žlezde mogu trajno uticati na puls. Redovno praćenje i lečenje su od velikog značaja u ovakvim slučajevima.
Izvori
World Health Organization (WHO). Cardiovascular diseases.
American Heart Association (AHA). All About Heart Rate (Pulse).
Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Heart Rate.
Mayo Clinic. Pulse: How to take your pulse.
European Society of Cardiology (ESC). Guidelines on the management of cardiovascular diseases.
Başoğlu, M., et al. Tıbbi Fizyoloji. Nobel Tıp Kitabevi.
UpToDate. Evaluation of the adult patient with palpitations.