Šta treba da znate o migreni: definicija, vrste, simptomi i upravljanje

Po čemu se migrena razlikuje od drugih glavobolja?

Migrena je tip glavobolje koji može započeti u bilo kom periodu života, obično se ponavlja i može trajati ponekad satima, a ponekad i danima. Najviše pogađa osobe radnog uzrasta i nalazi se među vodećim hroničnim bolestima koje dovode do gubitka funkcionalnosti širom sveta. Posebno je češća kod žena nego kod muškaraca; prema različitim istraživanjima, migrena se javlja kod otprilike svake pete žene i kod jednog od dvadeset muškaraca. Migrena može početi i u detinjstvu, ali najčešće nastaje u adolescenciji, a učestalost može opadati sa godinama, naročito nakon menopauze.

Koje su kliničke karakteristike migrene?

Migrena je neurološki sindrom koji može trajati ceo život i karakterišu ga napadi glavobolje koji se javljaju u različitim periodima. Tipično, glavobolja tokom napada može biti lokalizovana na jednu stranu, obično je srednjeg ili jakog intenziteta, pulsirajućeg karaktera. Bolu često prate mučnina, povraćanje, preosetljivost na svetlost i zvuk. Ponekad pacijenti između napada imaju potpuno bezbolan period.

Genetska predispozicija igra značajnu ulogu u razvoju migrene. Rizik od migrene je povećan kod osoba sa porodičnom anamnezom. Međutim, ne utiču samo genetski, već i faktori sredine na nastanak ove bolesti. Važno je znati da migrena nije isključivo nasledna bolest, već su u njenom nastanku značajni i genetski i faktori okoline.

Koje su glavne vrste migrene?

Migrena se u kliničkoj praksi deli na dve glavne grupe:

Migrena bez aure: Najčešći oblik. Napad glavobolje obično traje 4-72 sata. Bol je najčešće jednostrana i može se pojačati fizičkom aktivnošću. Napadima može prethoditi ili ih pratiti preosetljivost na svetlost ili zvuk.

Migrena sa aurom: Oko 10% obolelih od migrene ima ovaj oblik. Kratko pre početka glavobolje – obično oko sat vremena ranije – javljaju se prolazni neurološki simptomi kao što su privremeni poremećaji vida (cik-cak linije, bljeskovi svetlosti, praznine u vidnom polju), trnjenje, slabost, vrtoglavica ili poremećaji govora. Napadi sa aurom i bez aure mogu biti sličnog intenziteta.

Pored ovih, iako ređe, opisani su i podtipovi kao što su hronična migrena (karakterisana glavoboljom najmanje 15 dana mesečno i 8 dana sa karakteristikama migrene), kao i moguća migrena.

Zašto nastaje migrena? Koji su faktori okidači?

Iako nije moguće u potpunosti razjasniti uzroke migrene, smatra se da bolest nastaje kao posledica funkcionalnih promena između krvnih sudova i nerava u mozgu. Centralni nervni sistem osoba sa migrenom je osetljiviji na određene stimuluse i različiti unutrašnji ili spoljašnji faktori mogu olakšati početak napada.

Genetski faktori igraju ulogu u nastanku migrene; posebno je rizik veći kod osoba sa porodičnom istorijom migrene u odnosu na opštu populaciju. Pored toga, stres, poremećaj sna, hormonske promene, promene vremena i godišnjih doba, određene namirnice i pića, izloženost mirisima iz okoline ili zvuku mogu individualno pokrenuti napad migrene.

Kako prepoznati simptome migrene?

Migrena se tipično manifestuje kroz četiri glavne faze koje se smenjuju:

1. Prodromalna faza:

U satima ili danu pre napada mogu se javiti blaga razdražljivost, promene raspoloženja, bezvoljnost, promene u snu i apetitu, osećaj ukočenosti u potiljačnom delu vrata kao upozoravajući simptomi.

2. Faza aure:

Iako se ne javlja kod svakog pacijenta, kod nekih osoba pre glavobolje ili sa njenim početkom mogu se pojaviti prolazni vizuelni, senzorne ili neurološke smetnje (na primer bljeskovi svetlosti, praznine u vidnom polju, utrnulost, trnjenje, pa čak i teškoće u govoru). Simptomi aure obično traju kraće od jednog sata.

3. Faza bola (glavobolje):

Glavobolja je obično jednostrana, pulsirajuća i jaka; ali može zahvatiti i celu glavu. Bolu najčešće prate mučnina, povraćanje, preosetljivost na svetlost, zvuk, pa čak i mirise. Spavanje ili odmor u tamnoj, tihoj prostoriji najčešće donosi olakšanje. Ova faza može trajati satima ili nekoliko dana.

4. Postdromalna faza:

Nakon smirivanja bola, mogu se javiti umor, ošamućenost, blaga glavobolja i problemi sa koncentracijom koji traju nekoliko sati ili dana.

Kako razlikovati migrenu i postaviti jasnu dijagnozu?

Dijagnoza migrene se najčešće postavlja klinički, na osnovu tipičnih simptoma. Posebno se ispituje starost u kojoj su napadi počeli, karakteristike simptoma i prateće tegobe. Obično nisu potrebni snimanja ili laboratorijske analize; ali ako postoji sumnja na drugo oboljenje ili potreba za diferencijalnom dijagnozom, mogu se sprovesti dodatne analize. Preporučuje se konsultacija sa neurologom radi postavljanja dijagnoze.

Koji su faktori okidači migrenoznih napada?

Okidači se mogu razlikovati od osobe do osobe, ali najčešći su:

• Preskakanje obroka ili gladovanje

• Neredovan san

• Stres

• Izloženost jakom svetlu, buci ili intenzivnim mirisima

• Alkohol (posebno crno vino)

• Određene namirnice kao što su čokolada, prerađeno meso, fermentisani sirevi

• Hormonske promene (npr. menstrualni ciklus)

• Promena vremena, zagađenje vazduha

• Pušenje i pasivno pušenje

Prepoznavanje i izbegavanje ovih okidača, koliko je to moguće, važan je korak u smanjenju učestalosti napada.

Kakav je uticaj ishrane na migrenu?

Poznato je da postoji veza između napada migrene i određenih namirnica. Prerađeno meso koje sadrži nitrate kao što su viršle, salama, kobasica; čokolada; sirevi sa visokim sadržajem tiramina; neka aromatizovana ili hladna pića; pržena i masna hrana mogu izazvati napad glavobolje. Takođe, količina kafe, čaja ili alkohola može uticati na rizik od napada. Zbog toga može biti korisno pratiti koje namirnice individualno izazivaju bol i preduzeti odgovarajuće mere.

Koje metode lečenja se koriste u upravljanju migrenom?

Iako još uvek ne postoji definitivno i trajno izlečenje migrene, postoji mnogo efikasnih metoda za smanjenje učestalosti i jačine napada i poboljšanje kvaliteta života. Pristup lečenju se individualizuje od strane lekara u zavisnosti od učestalosti javljanja, jačine napada i drugih zdravstvenih problema.

Terapija lekovima

U lečenju migrene lekovi se dele u dve glavne grupe:

Terapija akutnog napada: Koristi se za ublažavanje iznenadne glavobolje i pratećih simptoma. Jednostavni analgetici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, triptani i kod odgovarajućih pacijenata određene specifične terapije za migrenu mogu se započeti po preporuci lekara.

Preventivna (profilaktička) terapija: Primjenjuje se kod pacijenata sa dva ili više napada mesečno, dugotrajnim napadima ili kod onih kod kojih napadi značajno utiču na svakodnevni život. Beta blokatori, antidepresivi, antiepileptici, blokatori kalcijumskih kanala i botulinum toksin tipa A su lekovi koji se koriste u ovoj grupi. Terapija mora biti redovna i pod kontrolom.

U obe grupe, lekovi se moraju koristiti pod nadzorom lekara i u propisanoj dozi. Takođe, ako su mučnina ili povraćanje izraženi, lekar može preporučiti antiemetičke lekove.

Ne-farmakološko upravljanje i promene životnog stila

Promene u načinu života kod osoba sa migrenom igraju važnu ulogu u prevenciji napada:

• Redovne i kvalitetne navike spavanja

• Izbalansirana i zdrava ishrana

• Upravljanje stresom, tehnike opuštanja i disanja

• Redovna fizička aktivnost i vežbanje

• Prepoznavanje faktora okidača i njihovo izbegavanje koliko je moguće

Postoje i istraživanja koja sugerišu da suplementi kao što su magnezijum, vitamin B2, koenzim Q10 mogu biti korisni u kontroli migrene. Međutim, ovi proizvodi nisu efikasni kod svakog pojedinca i moraju se koristiti isključivo po preporuci stručnjaka. Prilikom izbora biljnih proizvoda ili dodataka ishrani treba voditi računa o mogućim neželjenim efektima, kao i o zdravlju jetre i drugih organa.

Na šta obratiti pažnju u prevenciji migrenoznih napada?

Da biste smanjili učestalost napada, možete obratiti pažnju na sledeće preporuke:

• Izbegavajte dugotrajno gladovanje i trudite se da ne preskačete obroke.

• Održavajte redovan san, izbegavajte previše ili premalo sna.

• Za smanjenje stresa odvojite vreme za opuštanje, jogu ili vežbe disanja.

• Promene vremena, južni vetar, mirisi koji izazivaju iritaciju ili intenzivna svetlost su okidači iz okruženja kojih se, ako je moguće, treba kloniti.

• Vodeći evidenciju o namirnicama na koje sumnjate, napravite sopstvenu listu okidača.

• Ograničite konzumaciju alkohola i cigareta i trudite se da izbegavate duvanski dim.

Prevazilaženje migrene i značaj stručne pomoći

Ne treba zaboraviti da, ukoliko se migrena ne leči ili ne upravlja na odgovarajući način, može doći do ozbiljnog smanjenja kvaliteta života. Kada se simptomi učestale ili otežavaju svakodnevni život, najprikladnije je obratiti se neurologu. Stručnom procenom možete imati koristi od personalizovanog lečenja i preporuka specifičnih za migrenu.

Često postavljana pitanja

1. Da li se migrena može lečiti?

Iako migrena nije bolest koja se može potpuno eliminisati, odgovarajućim lečenjem i promenama životnog stila učestalost i jačina napada mogu se značajno smanjiti. Većina pacijenata može osetiti olakšanje uz stručne preporuke.

2. Da li migrena ima veze sa tumorom mozga?

Ne, glavobolje kod migrene uglavnom nisu povezane sa tumorima mozga. Međutim, ukoliko dođe do iznenadnih promena u glavobolji, pojave se novi jaki bolovi, neurološki simptomi ili drugačije tegobe, obavezno se treba obratiti lekaru.

3. Da li je migrena sa aurom opasnija?

Migrena sa aurom uglavnom nije opasnija od migrene bez aure. Ipak, tokom aure mogu se, iako retko, javiti privremeni gubitak vida ili poremećaji govora. Praćenje od strane lekara je važno.

4. Da li se migrena javlja i kod dece?

Da, migrena može početi i u detinjstvu. Ipak, tegobe mogu biti drugačije i dijagnoza kod dece može biti teža. Ako postoji sumnja na migrenu kod deteta, neophodna je stručna procena.

5. Šta izaziva napade migrene?

Stres, poremećaj sna, preskakanje obroka, određene namirnice i pića, hormonske promene, preterano jaka svetlost, mirisi i zvuci iz okruženja, promene vremena su najpoznatiji okidači.

6. Koje namirnice treba izbegavati kod migrene?

Preporučuje se izbegavanje prerađenih mesnih proizvoda, fermentisanih sireva, čokolade, određenih vrsta alkohola, masne i pržene hrane, kao i namirnica sa visokim sadržajem nitrata ili tiramina.

7. Da li migrena izaziva trajnu štetu?

Migrena ne dovodi do ozbiljnog i trajnog oštećenja organa; međutim, ako se ne leči, može značajno smanjiti kvalitet života.

8. Da li treba stalno da koristim lekove?

Morate koristiti lekove koje vam je lekar preporučio, u propisanoj dozi i trajanju. Izbegavajte nagle promene i obavezno se konsultujte sa lekarom pre prekida terapije.

9. Da li suplementi pomažu kod migrene?

Postoje podaci da neki suplementi poput magnezijuma, vitamina B2, koenzima Q10 mogu biti od koristi, ali ih treba koristiti isključivo uz konsultaciju sa lekarom.

10. Kada treba da se obratim lekaru?

Ako se kod glavobolje pojave iznenadne i jake promene, gubitak svesti, povraćanje, dupli vid, problemi sa hodom ili ravnotežom, treba se javiti zdravstvenoj ustanovi.

11. Da li vežbanje pomaže kod migrene?

Redovno lagano vežbanje može biti korisno za opšte zdravlje, ali i za kontrolu migrene. Ipak, intenzivno vežbanje ponekad može izazvati napade, pa plan vežbanja pravite u dogovoru sa lekarom.

Izvori

• World Health Organization (WHO) — Headache disorders: https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/headache-disorders

• International Headache Society (IHS) — The International Classification of Headache Disorders

• American Migraine Foundation — Migraine Overview

• American Academy of Neurology — Migraine Guidelines

• Silberstein SD, et al. "Migraine prevention." The Lancet, 2017.

• The Global Burden of Disease Study, The Lancet, 2017.