Vodič za zdravlje

Šta je puls? Njegov značaj u našem telu i normalne granice

AutorAutor•10. мај 2026.
Šta je puls? Njegov značaj u našem telu i normalne granice

Šta je puls? Njegov značaj u našem telu i normalne granice

Puls su talasi pritiska koji se osećaju na zidovima krvnih sudova kao rezultat snažnog pumpanja krvi u arterije pri svakom otkucaju srca. Obično se lako može osetiti rukom na mestima blizu površine tela, kao što su zglob, vrat ili prepona. Puls ne daje samo informaciju o učestalosti otkucaja srca; on takođe pruža važne naznake o ritmu srca, stanju cirkulatornog sistema i opštem zdravlju.

Normalna brzina otkucaja srca u granicama je jedan od pokazatelja zdravog kardiovaskularnog sistema. U stanju mirovanja puls može varirati kod svake osobe. Na procenu pulsa utiču brojni faktori kao što su starost, pol, nivo fizičke aktivnosti, stres, telesna temperatura, upotreba lekova i zdravstveno stanje. Osnovno pravilo je da puls treba da bude pravilan i ritmičan.

Koji su normalni opsezi pulsa?

Kod zdravih odraslih osoba, brzina otkucaja srca u mirovanju obično treba da bude između 60 i 100 u minuti. Kod osoba koje duže vreme redovno vežbaju, ova vrednost može biti niža (otprilike 45–60 otkucaja/minut). Nizak puls u mirovanju, naročito kod sportista, ukazuje na efikasniji rad srca i obično je pozitivan nalaz.

Srce koje kuca između 50–70 u minuti se smatra veoma dobrim, između 70–85 normalnim, dok se vrednosti iznad 85 smatraju visokim pulsom. Visok ili nizak puls ne znači uvek zdravstveni problem; najčešće se javlja kao odgovor na fiziološke promene u telu. Međutim, trajne abnormalnosti, naročito ako su praćene umorom, vrtoglavicom ili nesvesticom, zahtevaju konsultaciju sa zdravstvenim radnikom.

Zašto se puls može promeniti?

Puls je pod uticajem mnogih spoljašnjih i fizioloških faktora. Povišena temperatura, nivo aktivnosti, stres, anksioznost ili uzbuđenje mogu privremeno povećati puls. Pušenje, neki lekovi i anemija takođe mogu dovesti do povećanja pulsa. Nakon prestanka pušenja, vrednosti pulsa obično opadaju.

Pored toga, bolesti srca, poremećaji rada štitne žlezde, infekcije, krvarenja ili neki endokrini poremećaji mogu izazvati trajne promene pulsa. S obzirom na sve ove faktore, povremena kontrola pulsa je važna; posebno ako postoje novi, drugačiji ili ozbiljni simptomi, treba se obratiti lekaru.

Kako se meri puls?

Merenje pulsa je veoma jednostavan i praktičan postupak. Da biste izmerili puls, najpre treba da budete odmorni i smireni. Tokom merenja, kažiprstom i srednjim prstom lagano pritisnite mesto na zglobu, vratu ili preponi gde prolazi arterija i osetite otkucaje. Zatim, pomoću štoperice izbrojite koliko puta srce kuca za 60 sekundi. Ako nemate dovoljno vremena, broj otkucaja za 30 sekundi možete pomnožiti sa dva da biste približno izračunali puls u minuti.

Puls treba da bude pravilan, pun i ritmičan. Ako osećate nepravilnosti u otkucajima srca (aritmija), dodatne otkucaje ili veoma spor/veoma brz puls, ne oklevajte da se obratite zdravstvenoj ustanovi za dodatnu procenu. Posebno kod osoba sa dijagnostikovanim poremećajem ritma, po preporuci lekara može biti potrebno direktno slušanje srca. Moderni elektronski aparati za merenje pritiska takođe se široko koriste za praktično merenje pulsa.

Glavni uzroci povišenog pulsa

Povišen puls znači da srce kuca brže od normale u minuti. Među faktorima koji privremeno povećavaju puls su: intenzivna fizička aktivnost, naporni treninzi, prekomerni stres, uzbuđenje, strah i nagle emocionalne promene. Takođe, febrilne infekcije, pojačan rad štitne žlezde i neke kardiovaskularne bolesti mogu dovesti do povećanja pulsa.

U ozbiljnim stanjima kao što je krvarenje, srce počinje da kuca brže kako bi tkiva dobila dovoljno kiseonika. Međutim, kada se zapremina krvi značajno smanji, može doći i do pada pulsa, što zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Kod osoba sa stalno povišenim pulsom preporučuje se ispitivanje mogućih srčanih bolesti ili drugih medicinskih stanja. Poznato je da redovno vežbanje s vremenom smanjuje puls u mirovanju.

Koji su uzroci niskog pulsa?

Nizak puls, poznat kao bradikardija, označava broj otkucaja srca u minuti ispod očekivanog raspona za uzrast i zdravstveno stanje. Nizak puls kod snažnih srca, razvijenih napornim vežbanjem, obično je normalan i ne zahteva zabrinutost. Međutim, puls ispod 40, naročito ako je praćen umorom, vrtoglavicom ili nesvesticom, zahteva hitnu medicinsku procenu.

Uzroci niskog pulsa mogu biti starost, neki poremećaji srčanog ritma, urođene srčane mane, moždano krvarenje, nedostatak hormona štitne žlezde, apneja u snu, poremećaji elektrolita ili neželjeni efekti nekih lekova.

Koliki treba da bude puls u različitim starosnim grupama?

Puls varira u zavisnosti od starosti i opšteg zdravstvenog stanja osobe. Kod dece i beba puls je viši nego kod odraslih; kako starost raste, puls se smanjuje. Opsezi pulsa prema starosti, koji se koriste širom sveta, prikazani su u sledećoj tabeli:

  • Kod novorođenčadi: 70–190 otkucaja/minut (prosek ~125)

  • 1–11 meseci: 80–160 otkucaja/minut (prosek ~120)

  • 1–2 godine: 80–130 otkucaja/minut (prosek ~110)

  • 2–4 godine: 80–120 otkucaja/minut (prosek ~100)

  • 4–6 godina: 75–115 otkucaja/minut (prosek ~100)

  • 6–10 godina: 70–110 otkucaja/minut (prosek ~90)

  • 10–18 godina: 55–105 otkucaja/minut (prosek ~80–90)

  • Odrasli od 18 godina i više: 60–100 otkucaja/minut (prosek ~80)

Brzine otkucaja srca koje su znatno izvan ovih opsega, naročito ako su praćene simptomima, treba da proceni lekar.

Šta se može učiniti za održavanje zdravog pulsa?

Redovno vežbanje, uravnotežena ishrana, izbegavanje stresa koliko je moguće, prestanak pušenja i alkohola pomažu da puls ostane u normalnim granicama. Redovne kontrole krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi takođe su važne za očuvanje zdravlja srca. Ako primetite nove ili ponavljajuće palpitacije, vrtoglavicu, umor, obavezno se obratite zdravstvenom radniku bez odlaganja.

Često postavljana pitanja (Č.P.P.)

Koliki puls se smatra normalnim?

Kod zdravih odraslih osoba puls u mirovanju je obično između 60–100 u minuti. Kod osoba koje redovno vežbaju ova vrednost može biti niža.

Kako mogu pravilno izmeriti puls?

U stanju mirovanja, lagano pritisnite arteriju na zglobu ili vratu kažiprstom i srednjim prstom i osetite puls. Najtačnije je izbrojati otkucaje za 60 sekundi.

Da li je opasno ako puls poraste?

Privremena povećanja pulsa uglavnom nisu štetna. Međutim, ako je puls stalno visok u mirovanju i javljaju se drugi simptomi, obratite se lekaru.

Kada je nizak puls značajan?

Puls ispod 40, naročito ako je praćen vrtoglavicom, umorom ili nesvesticom, zahteva hitnu procenu.

Zašto je puls kod dece brži nego kod odraslih?

Zbog metabolizma i telesne građe dece, brzina otkucaja srca je viša. Kako starost raste, puls se usporava.

Da li stres utiče na puls?

Da. Stres i promene emocionalnog stanja mogu privremeno povećati brzinu otkucaja srca.

Da li pušenje povećava puls?

Pušenje i drugi nikotinski proizvodi privremeno povećavaju puls. Nakon prestanka pušenja, vrednosti pulsa opadaju.

Zašto je puls kod sportista niži?

Redovno vežbanje omogućava srcu da efikasnije radi; tako srce pumpa više krvi sa manje otkucaja i puls u mirovanju može biti niži.

Zašto puls raste kod visoke temperature?

Kako telesna temperatura raste, metabolizam se ubrzava i srce mora više da radi. To dovodi do povećanja pulsa.

Osećam nepravilnosti u otkucajima srca, šta da radim?

Ako osećate nepravilnosti pulsa ili poremećaj ritma, obavezno se obratite kardiologu.

Da li višak kilograma utiče na puls?

Gojaznost stvara dodatno opterećenje za srce i može dovesti do povećanja ili nepravilnosti pulsa.

Šta da radim ako mi puls iznenada poraste?

Kratkotrajna povećanja pulsa uglavnom nisu štetna. Međutim, ako se često ponavljaju i prate ih drugi simptomi, obratite se zdravstvenoj ustanovi.

Da li treba da pratim puls kod kuće?

Pogotovo ako imate kardiovaskularne bolesti ili faktore rizika, redovno praćenje pulsa kod kuće može biti korisno za rano otkrivanje i upravljanje stanjem.

Izvori

Da li vam se dopao ovaj članak?

Podelite sa prijateljima