Povišen krvni pritisak (hipertenzija): Uzroci, rizici i metode kontrole

Шта је хипертензија?

Повишен крвни притисак, односно хипертензија, ако се не управља добро терапијом, може довести до озбиљних здравствених проблема као што су срчани удар, мождани удар, деменција, срчана и бубрежна инсуфицијенција. Крвни притисак утиче на све органе и системе у телу, као што и многи системи у телу имају одлучујућу улогу у регулацији крвног притиска. Гојазност, дијабетес, навике у исхрани, употреба лекова, ниво физичке активности и стрес су директно повезани са овим стањем. Правилно разумевање ових фактора је кључ за ефикасну контролу крвног притиска.

Основни фактори који доводе до хипертензије

Неправилна исхрана и прекомерна употреба соли

Равнотежа соли и других минерала у телу значајно утиче на крвни притисак. Висок ниво натријума доводи до сужавања крвних судова, што узрокује повећање крвног притиска. Познато је да је значајан део смртних случајева услед кардиоваскуларних болести у свету повезан са прекомерним уносом натријума. Главни извор соли је кухињска со (натријум хлорид), која се често користи у свакодневном животу. У многим земљама просечан дневни унос соли је око 10 грама; ова количина нарушава равнотежу у телу и повећава ризик од хипертензије. Светска здравствена организација (СЗО) препоручује да дневни унос соли не прелази 5 грама ради одржавања здравог нивоа крвног притиска. Смањење уноса соли може видљиво смањити крвни притисак.

Још један важан фактор су опште навике у исхрани. Прекомерна конзумација животињских протеина и масти, употреба засићених или транс масних киселина, недовољан унос влакнастих намирница и свежег воћа и поврћа, као и недостатак минерала као што су калијум, калцијум, магнезијум и неких витамина, могу подржати развој хипертензије. Намирнице и пића са шећером и шећерним сирупом такође спадају у храну која повећава ризик.

Прекомерна конзумација чаја и кафе

Умерене количине чаја или кафе без шећера могу, захваљујући антиоксидансима, позитивно утицати на здравље крвних судова. Међутим, када се конзумирају у прекомерним количинама, због садржаја кофеина може доћи до повећања срчане фреквенције и крвног притиска. Препоручује се да се не уноси више од две шоље дневно ради боље контроле притиска. Такође, прекомерни кофеин може довести до поремећаја сна и негативно утицати на дисање.

Гојазност

Гојазност је стање које негативно утиче на многе системе у телу, доводи до таложења масти у зидовима крвних судова, повећава отпор у судовима и као резултат тога повећава ризик од хипертензије и срчане инсуфицијенције. Особама са гојазношћу или високим индексом телесне масе (БМИ) препоручује се редовна контрола здравља срца и крвних судова.

Дијабетес

Главни органи који регулишу крвни притисак су срце, крвни судови, бубрези и мозак. Код особа са дијабетесом, оштећење функције бубрега отежава контролу крвног притиска и повећава ризик од појаве хипертензије.

Неактиван начин живота

Редовно вежбање помаже ширењу и еластичности крвних судова, чиме се одржава равнотежа крвног притиска. Недовољна физичка активност и седентеран начин живота значајно повећавају ризик од хипертензије. Физичка активност умереног интензитета 30-45 минута дневно, 4-5 дана недељно, веома је ефикасна за контролу крвног притиска.

Недовољан унос течности

За правилно функционисање организма неопходан је довољан унос течности. Недостатак воде може успорити метаболизам, довести до задржавања воде и натријума у бубрезима и повећања крвног притиска. Дуготрајан недовољан унос течности носи ризик од трајног оштећења бубрежне функције.

Конзумација алкохола

Прекомерна или честа конзумација алкохола може нарушити равнотежу течности и електролита, довести до задржавања воде и натријума у бубрезима и дугорочно изазвати оштећење бубрега. Као резултат тога, повећава се ризик од хипертензије.

Пушење

Пушење изазива оштећење унутрашње површине крвних судова и доводи до њиховог очвршћавања. Ово стање погодује развоју атеросклерозе и повећању крвног притиска. Познато је да пушење повећава ризик од срчаног удара; нарочито у комбинацији са постојећим хроничним болестима, ризик је знатно већи. Због тога је избегавање пушења важан корак у очувању крвног притиска и здравља срца и крвних судова.

Стрес

Стресне ситуације покрећу брз хормонски одговор у телу, а хормони стреса које луче надбубрежне жлезде директно утичу на крвни притисак. Стрес код неких особа може довести до брзог повећања крвног притиска. Такође, стрес негативно утиче на функцију ендотела, који обезбеђује еластичност зидова крвних судова.

Генетски фактори

Као и код многих здравствених проблема, наследне особине утичу на развој хипертензије. Присуство кардиоваскуларних болести или хипертензије у породици сматра се фактором ризика. Због тога се особама са породичном предиспозицијом препоручује редовна контрола крвног притиска.

Шта се може учинити да се спречи повишен крвни притисак?

Да би се спречила хипертензија и смањио постојећи ризик, веома је важно обратити пажњу на здраву исхрану, смањити унос соли, конзумирати више поврћа, воћа и намирница богатих влакнима, редовно вежбати и контролисати телесну тежину. Такође, избегавање штетних навика као што су алкохол и пушење, примена метода за управљање стресом и редовни здравствени прегледи су ефикасни начини за одржавање крвног притиска на здравим нивоима.

Често постављана питања

1. Који је најчешћи узрок хипертензије?

Један од основних узрока високог крвног притиска је прекомерна конзумација соли и нездрава исхрана. Гојазност, физичка неактивност и породична историја хипертензије су такође чести фактори.

2. На шта треба да обрати пажњу особа са хипертензијом?

Треба избегавати со и засићене масти у исхрани, редовно вежбати, не конзумирати алкохол и цигарете, смањити стрес и редовно мерити крвни притисак. Такође је важно да не пропушта лекове које препоручи лекар.

3. Колико смањење уноса соли утиче на крвни притисак?

Смањење соли обично доводи до смањења крвног притиска; према неким истраживањима, чак и неколико mmHg смањења може имати позитиван утицај на опште здравље.

4. Да ли прекомерна конзумација чаја или кафе изазива хипертензију?

Прекомерна конзумација чаја и кафе, због садржаја кофеина, може довести до повећања крвног притиска. Умерена конзумација обично не представља проблем.

5. Да ли стрес заиста повећава крвни притисак?

Да, стресне ситуације могу довести до брзог повећања крвног притиска. Дуготрајан стрес може изазвати трајне промене на крвним судовима.

6. Да ли је хипертензија наследна?

Ако у породици постоји историја хипертензије, ризик од оболевања је већи. Због тога особе са породичном предиспозицијом треба да буду опрезније.

7. Како гојазност и дијабетес доводе до хипертензије?

Гојазност доводи до очвршћавања крвних судова и повећања отпора у судовима, док код дијабетеса може доћи до оштећења функције бубрега. Оба стања отежавају контролу крвног притиска.

8. Како пушење и алкохол утичу на крвни притисак?

Пушење и алкохол изазивају оштећење структуре крвних судова и доводе до повећања крвног притиска. Дугорочно повећавају ризик од кардиоваскуларних болести.

9. Какав је утицај физичке активности на хипертензију?

Редовно вежбање повећава еластичност крвних судова и помаже у одржавању крвног притиска у здравим границама.

10. Да ли недовољан унос воде изазива хипертензију?

Да, када је водена равнотежа у телу нарушена, повећава се задржавање натријума, што доприноси повећању крвног притиска.

11. Који су важни минерали у хипертензији?

Посебно исхрана богата калијумом, магнезијумом и калцијумом олакшава одржавање крвног притиска у равнотежи.

12. Може ли хипертензија постојати без симптома?

Да, многи људи не примећују хипертензију. Због тога су рутинска мерења крвног притиска важна.

13. Да ли је хипертензија трајна болест?

Код неких особа хипертензија захтева доживотно праћење и лечење; међутим, може се држати под контролом променом начина живота.

14. Колики треба да буде крвни притисак?

Generalno se gornja granica za odrasle smatra 120/80 mmHg. Međutim, uzimajući u obzir individualne razlike, treba je procenjivati prema preporuci lekara.

15. Koliko je neophodna redovna lekarska kontrola radi prevencije hipertenzije?

Svim osobama sa faktorima rizika preporučuje se da najmanje jednom godišnje obave lekarski pregled.

Izvori

• Svetska zdravstvena organizacija (SZO). "Hipertenzija."

• Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). "Visok krvni pritisak."

• Američko udruženje za srce (AHA). "Razumevanje očitavanja krvnog pritiska."

• Evropsko društvo za hipertenziju (ESH). "Smernice iz 2018. za upravljanje arterijskom hipertenzijom."

• The New England Journal of Medicine. "So i kardiovaskularne bolesti."

• Nacionalni institut za zdravlje i negu (NICE). "Hipertenzija kod odraslih: dijagnoza i upravljanje."