Nepravedna raspodela resursa, glad

Poštovani čitaoče,

Dok čitaš ovaj tekst, na svetu svake 4 sekunde jedna osoba umire od gladi ili uzroka povezanih sa glađu. Ovim tekstom, ti i ja ćemo zajedno skrenuti pažnju na ove gubitke, naučićemo da resurse treba trošiti sa svešću o štednji i sa svešću o deljenju.

Formula smrti od gladi je jednostavna: Na svetu ima dovoljno resursa i postoje ljudi kojima su ti resursi potrebni. Ako se želi, postoji i ljudska i radna snaga koja bi zajedničkim naporom mogla da obezbedi te resurse. Međutim, ne postoji potreban kumulativni napor za rešavanje ovog problema. Postoje prepreke na putu resursa do ljudi; zbog toga resurs ne može da dođe do čoveka i čovek umire.

Veliki deo smrtnih slučajeva od gladi ne potiče od nedostatka proizvodnje, već od problema distribucije, pristupa i sistema. Glad sa sobom donosi korupciju, haos i društvenu degradaciju.

Ratove, političke krize, politiku, status kvo koji ne želi da se naruši postojeći poredak, nadljudsku religiju i politiku, sebičnost, oholost čoveka koji hoda bez spoticanja i ne može da razume onoga koji pada, možemo navesti kao glavne uzroke ovih problema.

Međutim, svi ljudi koji žive u univerzumu su jednaki. Pravo na život svakog čoveka je sveto.

Smrt od gladi je društveno ubistvo. Svaki član društva je podjednako odgovoran za ove smrti.

Na svetu postoji 197 zemalja. U savremenom svetu, proizvodnja osnovnih potreba i njihova raspodela ljudima kojima su potrebne bez diskriminacije je naša ljudska odgovornost, a takođe je moguće i uz angažovanje odlučnih ljudi.

Šta možemo da uradimo?

Možemo li da pretvorimo svoju svest u ponašanje na našim ulicama, u našim gradovima, selima, regionima? To je problem koji pojedinac ne može lako sam da reši, ali koji se može lako rešiti uz doprinos svakog pojedinca.

Šta možemo da uradimo kao pojedinci;

1- Smanjiti rasipanje

Svaki zalogaj koji stavimo na tanjir, svaka kap vode koju nepotrebno potrošimo, predstavlja nedostajući zalogaj ili kap vode u nekom drugom delu sveta. Trošiti onoliko koliko nam je potrebno ostaviće veći utisak nego što mislimo.

2- Steći svesnu potrošačku naviku,

Umesto neplanirane kupovine, treba da kupujemo prema potrebama. Ova potrošačka navika će dovesti do proizvodnje usmerene na potrebe.

3- Povećati deljenje hrane,

Pripremati obroke tako da ne ostane višak ili deliti pripremljenu hranu, iako izgleda kao mala razlika, razvija kulturu solidarnosti i omogućava efikasnije korišćenje resursa.

4- Podržavati pouzdane organizacije civilnog društva,

Podržavanje pouzdanih humanitarnih organizacija može direktno doprineti pristupu resursima za mnoge ljude.

Stvaranje svesti:
Deliti, razgovarati, objašnjavati ovaj tekst... Ponekad najveća promena počinje širenjem jedne ideje.

Šta možemo da uradimo na društvenom i globalnom nivou?

Poboljšanje sistema distribucije hrane

Značajan deo hrane proizvedene u svetu završava u otpadu, dok milioni ljudi ostaju gladni.

Smanjenje ratova i kriza:
Glad najčešće raste u senci rata. Umesto da pravimo interkontinentalne balističke rakete, treba da uspostavimo interkontinentalne mreže za snabdevanje hranom.

Jačanje poljoprivrednih i proizvodnih politika:
Podrška lokalnim proizvođačima i širenje održive poljoprivrede omogućiće dugoročna rešenja.

Međunarodna saradnja:
Glad je globalni problem; rešenje mora biti globalno. Mora se obezbediti koordinacija među državama, svaka država treba da angažuje određene resurse i radnu snagu za borbu protiv globalne gladi.

Treba uspostaviti univerzalni lanac snabdevanja hranom. Svi ljudi sveta treba da brinu o onima kojima je potrebna pomoć, koji ne mogu da rade ili koji ne mogu biti uključeni u radnu snagu.

Univerzalni model čvorišta za hranu i proizvodnju

Ovaj model je razvijen da kod ljudi probudi lep osećaj, da podstakne utopijsku maštu.

Osnovni koncept modela: "Global Production Node (GPN)"

Prema ovom modelu, svaka država treba da uspostavi standardni proizvodni čvor (hub) na svojoj teritoriji. Ovi hubovi treba da budu međusobno povezani, modularni i univerzalnog standarda.

Primer strukture čvorišta — 5 proizvodnih slojeva

Svaki GPN hub se sastoji od sledećih 5 obaveznih proizvodnih jedinica:

Jedinica	Sadržaj	Ciljni izlaz
Poljoprivredna jedinica	Žitarice, povrće, mahunarke	Osnovna hrana
Stočna jedinica	Perad, goveda, pčelarstvo	Proteini, mleko, med
Tekstilna jedinica	Pamuk, vuna, pređa, šivenje	Odeća, pokrivač
Energetska jedinica	Sunce, vetar, biogas	Sopstvena energija huba
Jedinica za skladištenje i distribuciju	Hladni lanac, pakovanje	Dostava onima kojima je potrebno

(Broj slojeva ovde se može povećati.)

Primer modela raspodele zemljišta

Svaka država deli svoju zemlju prema kapacitetu u sledećim procentima:

Ukupno dodeljena zemlja → 100%

├── 40% → Poljoprivreda (žitarice, povrće, voće)

├── 25% → Stočni fond (pašnjak + štalski prostor)

├── 15% → Sirovina za tekstil (pamuk, lan)

├── 10% → Proizvodnja energije (paneli, turbinski prostor)

└── 10% → Logistika, skladište, centar za preradu

Ko šta radi u ovom modelu?

Pojedinci sposobni za rad,

Rade u hubu kao plaćeni/volonteri

Doprinos globalnom fondu u zamenu za višak proizvodnje

Identifikuju se pojedinci koji će koristiti resurse.

Uključuju se u potrošački fond

Njihov deo iz proizvodnog fonda se automatski obezbeđuje

Države

Dodeljuju zemljište, grade infrastrukturu

Nadzor nad sopstvenim hubom

Obezbeđuju kvotu doprinosa globalnom fondu

Sistem globalne koordinacije

• Svaki hub i proizvodi i prima

• Višak proizvodnje → šalje se u globalni fond

• Region kojem nedostaje → dobija iz fonda

Principi standardizacije

1. Fizički standard — ista modularna struktura, iste dimenzije

2. Standard proizvodnje — iste kategorije semena, isti protokoli održavanja

3. Standard podataka — proizvodnja/potrošnja se digitalno izveštava

4. Standard distribucije — pravila pakovanja, etiketiranja, hladnog lanca

5. Standard nadzora — rotacija međunarodnih posmatrača

Obračun kvote

Kvota države = (Broj stanovnika × cilj proizvodnje po osobi) + Udeo u globalnom fondu

Udeo u globalnom fondu = dodatni doprinos proporcionalan BDP-u

Bogatije zemlje daju veći doprinos; slabije zemlje proizvode manje i više primaju

r.

Jake strane modela

Ponovljiv — ista šema se primenjuje svuda

Skalabilan — mala zemlja pravi mali hab, velika zemlja pravi veliki hab

Nezavisan — svaki hab proizvodi sopstvenu energiju, nije zavisan od spolja

Pravedan — doprinos se određuje prema kapacitetu, raspodela prema potrebi

Transparentan — svi podaci su digitalni, proverljivi

Završna reč

Glad nije sudbina.
Glad je problem koji se može rešiti.
I što je najvažnije, glad nije izbor; ali ignorisanje gladi jeste izbor.

Mala promena koju danas napraviš,
sutra može dodirnuti nečiji život.

Zapamti:
Svet je dovoljno velik za sve…